Kako korupcija ugrožava borbu protiv klimatskih promena

FOTO: Jovan Vasiljević / Unsplash

Prema nedavnim navodima Evropske banke za obnovu i razvoj, u Republici Srbiji je tokom 2024. godine uloženo oko 800 miliona evra, od čega je gotovo 500 miliona evra bilo namenjeno „tranziciji u zelenu ekonomiju”. 

Pomenuta zelena ulaganja bila su namenjena projektima u oblasti obnovljivih izvora energije, zelene energije za sisteme daljinskog grejanja i unapređenja ekološke infrastrukture. 

Sa druge strane, u nedavnom izveštaju Svetske banke procenjeno je da Republika Srbija u narednih 30 godina treba da uloži oko 9,5 milijardi dolara u politike prilagođavanja na klimatske promene u cilju „zaštite građana i imovine od štetnih i sve značajnijih efekata klimatskih promena”, kao i dodatnih 10,4 milijarde dolara do 2050. godine u politike ublažavanja klimatskih promena, posebno u oblasti energetike, kako bi se ostvarila nulta neto emisija gasova sa efektom staklene bašte. 

Proces tranzicije je očigledno skup i složen poduhvat koji zahteva značajna strana ulaganja, visok stepen koordinacije privrednog sistema, i aktivnu ulogu države. Odlična je vest da je u Republici Srbiji u neposrednoj prošlosti otpočeo proces zelene tranzicije, kao i to što postoje procene o visini budućih neophodnih ulaganja. 

Međutim, kako pokazuju savremena istraživanja, u poduhvatu zelene tranzicije postoji velika opasnost od korupcije. 

Korupcija je naročito štetna u svim oblastima javnih investicija

Korupcija je u načelu vrsta neformalne institucije. 

Neformalna institucija je termin koji ekonomisti koriste kako bi opisali nepisana i prećutno utvrđena društvena pravila. Rukovanje pri susretu, strpljivo čekanje u redu, obeležavanje praznika ili poštovanje starijih samo su neki od primera neformalnih institucija koje su često duboko usađene i variraju od zajednice do zajednice. 

Korupcija je jedna od takvih institucija, doduše sa negativnim efektima po razvoj društva.

Nije nikakva tajna da je korupcija štetna na svim nivoima društveno-privrednog sistema, od pojedinaca i domaćinstava, preko preduzeća, do društva kao celine. 

Međutim, ono što je možda manje poznato je da je korupcija naročito štetna u oblasti javnih investicija gde projekti često podrazumevaju velike budžete, složene ugovore i manjak transparentnosti.

U svom klasičnom radu, italijanski ekonomista Paolo Mauro ukazuje na to da sistemska korupcija često dovodi do povećanih ulaganja u velike infrastrukturne projekte i takozvane „bele slonove” – megalomanske i naizgled prestižne projekte koji imaju upitne ekonomske ili društvene ciljeve i koji predstavljaju veliko budžetsko opterećenje. 

U ovakve tipove projekata ubrajaju se izgradnja puteva, mostova, sportskih objekata i javnih zgrada, ali i održavanje velikih sportskih i sajamskih priredbi.

Mauro izrečno navodi da „dodeljivanje ugovora o javnim nabavkama kroz korumpirani sistem može dovesti do lošijeg kvaliteta javne infrastrukture i usluga; na primer, korumpirane birokrate mogu dozvoliti upotrebu jeftinih materijala prilikom izgradnje zgrada ili mostova, što bi kasnije moglo izazvati njihovo urušavanje”. 

Povećano ulaganje u pomenute projekte praćeno je istovremenim smanjenjem ulaganja u oblasti koje donose dugoročne benefite poput zdravstva ili obrazovanja.

Klimatske politike po svojoj prirodi podrazumevaju velika ulaganja koja su podložna koruptivnim aktivnostima

U kontekstu prilagođavanja na klimatske promene, ovo su izuzetno loše vesti. 

Politike prilagođavanja često podrazumevaju velika infrastrukturna ulaganja poput izgradnje sistema za upravljanje vodnim resursima, primene novih tehnologija za upravljanje zemljištem, izgradnje zaštitnih infrastruktura za prevenciju poplava i drugih prirodnih katastrofa, izgradnje sistema za upravljanje otpadom i kanalizacijom ili izgradnje energetskog sistema zasnovanog na obnovljivim izvorima energije.

Sva ova ulaganja su po prirodi stvari podložna koruptivnim aktivnostima. Ona pre svega podrazumevaju velike iznose novca, ali se obično karakterišu i niskim nivoom transparentnosti i kontrole, i visokom zavisnošću od međunarodnih fondova i pomoći.

Ako se uzme u obzir da je Republika Srbija najranjivija država Evrope u pogledu klimatskih promena, što je posledica kombinacije geofizičkih činilaca i inertnosti osetljivih privrednih grana, a da je po spremnosti na klimatske promene na začelju Evrope, prisustvo korupcije u društveno-privrednom sistemu unosi veliku zabrinutost.

Jednostavnije rečeno, klima na ovim prostorima se već neko vreme dramatično menja, a  društvo i privreda nisu u prošlosti dovoljno reagovali na te promene. U neposrednoj budućnosti kvalitet sprovođenja klimatskih politika mogao bi da bude upitan zbog potencijalnog prisustva sistemske korupcije.

Primera radi, imajući u vidu da su se tokom perioda od majskih poplava iz 2014. godine do danas sprovodili određeni radovi usmereni ka jačanju zaštitne infrastrukture, prisustvo sistemske korupcije moglo je da utiče na kvalitet tih radova. 

Takođe, bilo bi neophodno zaustavljanje svih potencijalno štetnih aktivnosti poput onih koje se godinama sprovode na Savskom nasipu, a koje po ocenama pojedinih stučnjaka direktno dovode građane u opasnost u slučaju ekstremnog poplavnog događaja.

Mora postojati transparentnost u sprovođenju klimatskih politika

Preduslov izgradnje stabilnog društva i privrednog sistema prilagođenog klimatskim promenama je postojanje faktičkih institucija zasnovanih na vladavini prava, transparentnosti, odgovornosti i pravičnosti. 

Pojedine aktivnosti sprovođenja klimatskih politika mogu se smatrati podložnim korupciji kao i bilo koji infrastrukturni projekat, i zato je sa stanovišta borbe protiv klimatskih promena izuzetno važno da dođe do sistemskih promena usmerenih ka jačanju institucija koje bi sprečile bilo kakve oblike koruptivnih radnji. 

Posebno je važno uvesti transparentnost u sprovođenju klimatskih politika, koja bi bila utemeljena na jasnim, detaljnim i javno dostupnim strategijama i planovima. Imajući u vidu dinamički karakter klime, drugi osnov transparentnosti morali bi da budu mehanizmimi kontrole, praćenja i revizije primenjenih politika koji su zasnovani na unapred utvrđenim indikatorima. 

Formalne osnove za izgradnju ovakvog sistema već postoje u vidu Zakona o klimatskim promenama ili DesInvantar baze podataka o štetama od elementarnih događaja, ali je za njihovu punu i efikasnu primenu neophodno da se sistemska korupcija eliminiše ili bar svede na najmanji mogući nivo.

ANTRFILE: Percepcija korupcije u Srbiji raste već gotovo 10 godina

Indeks percepcije korupcije (CPI) koji organizacija Transparency International računa na godišnjem nivou za oko 180 zemalja upravo je zasnovan na opažanju poslovnih ljudi i stručnjaka iz oblasti ekonomije, politike, vladavine prava i javne uprave.

Za indeks percepcije korupcije važi sledeće pravilo: što je veća vrednost, to je manja korupcija. Vremenska serija indeksa percepcije korupcije za Republiku Srbiju prikazana je na grafikonu ispod.