Godina za nama bila je druga najtoplija otkad se vrše merenja, izveštava Kopernikus, servis Evropske unije za praćenje klimatskih promena. Međutim, u Evropi je 2019. oborila sve dosadašnje rekorde i bila najtoplija godina, dok je globalno u proseku bila za 0,04 stepena Celzijusa hladnija nego 2016. Svetski mediji podsećaju da je na rekord iz 2016. uticao izuzento jak El Ninjo efekat.
Poseldnjih pet godina su prema praćenju Kopernikus sistema bile najtoplije u istoriji, a u ovom periodu zabeležen je porast temeperature između 1,1 i 1,2 stepena u odnosu na predindustrijski period, dok je u 2019. godini globalna temperatura bila za 0,6 veća od proseka između 1981. i 2010. godine.
U 2019. godini je oboreno preko 400 temperaturnih rekorda, pa je tako zabeleženo najtoplije leto na severnoj hemisferi i najtopliji decembar u Evropi.
U Francuskoj je izmerena najviša temperatura ikada od 45,9 °C. Isti slučaj je i sa Holadnijom i Belgijom gde su prvi put od kako postoje merenja zabeležene temperature više od 40 stepeni Celzijusa. Nemačka je takođe iskusila neuobičajeno visoku toplotu i temperature iznad 40. podeoka.
Istraživanje jedne grupe naučnika pokazalo je da je verovatnoća da ovako snažni toplotni talasi pogode Evropu postala najmanje 10 puta veća zbog promena koje je u klimi naše planete izazvao čovek.
Osim toga, satelitska merenja koja koristi servis Kopernikus pokazala su da koncentracija ugljenika u atmosferi i dalje raste i da je u prethodnoj godini nivo ovog gasa sa efektom staklene bašte porastao za 2,3 delova po milionu.
