IZDVAJAMO
21/10/2021
Klimatski svesno urbano planiranje kao odgovor gradova na klimatske promene
U okviru serije ekspertskih tekstova dr Dragan Milošević, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu za Klima101 piše kako da gradove učinimo prijatnijim mestima za život u vremenu klimatskih promena
19/10/2021
Šta će biti sa klimom posle 2100. godine?
Iako klimatski modeli uglavnom staju na 2100. život će se nastaviti i posle te granice. Novo istraživanje o posledicama klimatskih promena daje nam uvid u to kakvi scenariji su mogući u dalekoj budućnosti, a izbor je još uvek u našim rukama.
16/10/2021
Jovana Karaulić: Profesionalcima u sektoru kulture i umetnosti veoma je stalo da doprinesu eko-zaokretu
U intervjuu sa producentkinjom dr Jovanom Karaulić saznaćete više o odnosu kulture i umetnosti prema klimatskim promenama, ali i na koji način će projekat Green Art Incubator, čiji je jedan od idejnih tvoraca, doprineti da domaća art scena učestvuje rešavanju problema u životnoj sredini.
NAJNOVIJE
22/10/2021
99,9% naučne zajednice se slaže: Ljudi su izazvali klimatske promene
20/10/2021
Kako se od ugljen-dioksida iz vazduha proizvodi karbonski neutralno mlazno gorivo?
20/10/2021
Žene pružaju veći lični doprinos borbi protiv klimatskih promena nego muškarci
18/10/2021
Princ Vilijam nagradio 5 inovativnih projekata za spas naše planete sa ukupno 5 miliona funti
15/10/2021
Rusija planira da dostigne karbonsku neutralnost najkasnije do 2060.
14/10/2021
Da li možemo da recikliramo beton?
99,9% naučne zajednice se slaže: Ljudi su izazvali klimatske promene
Istraživači sa univerziteta Kornel su, među 88.125 naučnih radova obuhvaćenih novom studijom, otkrili tek 31 rad u kome su autori izneli skeptičan stav prema tome da su ljudi odgovorni za moderne klimatske promene.
Kako se od ugljen-dioksida iz vazduha proizvodi karbonski neutralno mlazno gorivo?
Avio-industrija godišnje utroši i do 455 milijardi litara fosilnih goriva i emituje oko 1 milijardu tona ugljen-dioksida. To je segment saobraćaja koji je vrlo zahtevan za dekarbonizaciju. Ipak, rešenje možda leži u karbonski neutralnom avio-gorivu od ugljen-dioksida E-Jet®. Ovo mlazno gorivo tokom životnog ciklusa navodno ima i do 90% niže emisije od konvencionalnog.
Šta će biti sa klimom posle 2100. godine?
Iako klimatski modeli uglavnom staju na 2100. život će se nastaviti i posle te granice. Novo istraživanje o posledicama klimatskih promena daje nam uvid u to kakvi scenariji su mogući u dalekoj budućnosti, a izbor je još uvek u našim rukama.
Obnovljivi izvori energije predstavljaju razvojnu šansu za Srbiju, optimistično zaključili stručnjaci
Kako Srbija može da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem, ali i mnogo drugih korisnih informacija o toku energetske tranzicije u svetu i kod nas, saznali smo na online tribini koju je organizovao Klimatski forum, čiji je član i naš portal.
Jovana Karaulić: Profesionalcima u sektoru kulture i umetnosti veoma je stalo da doprinesu eko-zaokretu
U intervjuu sa producentkinjom dr Jovanom Karaulić saznaćete više o odnosu kulture i umetnosti prema klimatskim promenama, ali i na koji način će projekat Green Art Incubator, čiji je jedan od idejnih tvoraca, doprineti da domaća art scena učestvuje rešavanju problema u životnoj sredini.
05 Tri karijere koje spašavaju planetu
Gošće pete epizode podkasta su Milica Karajović, Tea Danilović i Sofija Stefanović. Svaka na svoj način radi na tome da pomogne svetu da se na pravi način suoči sa izazovom klimatskih promena
Mali gradski vrtovi čuvaju biodiverzitet
Kako dvanaest različitih biljaka posađenih u sred grada može da stvori mikro džunglu bogatu živim svetom i očuva biodiverzitet
Novi izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji – vazduh prekomerno zagađen u 15 gradova
Nedavno je Agencija za zaštitu životne sredine objavila Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2020. Srđan Kukolj, stručnjak za javno zdravlje i uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi za nas analizira podatke iz izveštaja i otkriva koliko je prema zvaničnim podacima bio zagađen vazduh koji smo udisali prošle godine
Rusija planira da dostigne karbonsku neutralnost najkasnije do 2060.
Novi ciljevi predstavljaju značajan napredak u odnosu na postojeće planove koji ne bi rezultovali neto-nultim emisijama ni 80 godina od sada, ocenila je Kejti Ros, stručnjakinja Svetskog instituta za resurse.
Žene pružaju veći lični doprinos borbi protiv klimatskih promena nego muškarci
Uprkos tome što su motivisanije, aktivnije i informisanije na polju smanjenja ličnog doprinosa klimatskim promenama od muškaraca, žene su i dalje skrajnute iz procesa donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine, saobraćaja i energetike. Čak 83% ispitanika, u sklopu studije o rodnoj jednakosti, volelo bi da se to promeni.
Rad Klima101 podržavaju:
