Fotografija: Copernicus Climate Change Service/ECMWF
Poslednjih sedam godina bile su najtoplije od kako postoje merenja, a 2021. je peta najtoplija godina koju smo ikada zabeležili, pokazuju nedavno objavljeni podaci Evropske službe za klimatske promene – Kopernikus.
U izveštaju koji je objavila ova evropska međuvladina agencija se takođe navodi da svet beleži kontinualni rast atmosferskih koncentracija ugljen-dioksida i metana, gasova koji zadžavaju toplotu u atmosferi i koji su glavni pokretači antropogenih klimatskih promena.
Godina za nama bila je najtoplija ikada u Kini, Centralnoj Aziji i delovima Sahela i Arapskog poluostrva. Sa druge strane, ukupno gledano 2021. je u Evropi bila malo hladnija u odnosu na ono što smo navikli u poslednjim godinama, međutim i pored toga prošlo leto bilo je najtoplije od kako postoje merenja na evropskom kontinentu. Evropa se u prošloj godini suočila sa ekstremnim toplotnim talasom na Mediteranu i poplavama u centralnoj Evropi, a kako na starom kontinentu, tako i u ostatku sveta klimatske promene dovode se u vezu sa sve učestalijim ekstremnim vremenskim prilikama.
Da Evropa nije izuzetak pokazuju i podaci klimatologa Maksimilijana Herera koji poslednjih 30 godina prikuplja podatke o temperaturnim vrednostima širom sveta. Prošle godine zabeležio je nove rekorde na 458 meteoroloških stanica širom sveta, od čega su 404 bile maksimalne temperaturne vrednosti, a samo 54 minimalne.
Ovakva statistika pokazuje da su klimatske promene postale jasno vidljive na našim termometrima i da odavno nisu više samo puka statistika. Zabrinutost eksperata je da bi ovako nagli porast temperature izvaziva nesagledive posledice na ekosisteme, privredu, životni standard i zdravlje ljudi u svetu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Jedna studija nedavno objavljena u naučnom časopisu Nature dodatno osnažuje zabrinutost naučnika kad su budući vremenski događaji u pitanju. Rezultati pokazuju da će se svet suočavati sa sve učestalijim vremenskim ekstremima ako se dosadašnji trend zagrevanja nastavi. Autori studije napominju da bi od 2030. u većini sveta ekstremno tople godine kakve bi u predindustrijskom dobu bile fenomen koji se dešava jednom u 100 godina mogle da se događaju praktično svake druge godine.
Ovi pokazatelji daju jasan znak da je neophodna brza i snažna zajednička akcija država sveta u cilju ublažavanja efekta klimatskih promena.
