U Langadasu, u Grčkoj, meteorološka stanica Nacionalne opservatrorije u Atini (NOA), zabeležila je juče 47,1 °C, temperaturu koja se opasno približila evropskom rekordu iz jula 1977, kada je u Atini registrovano 48 °C. Toplotni talasi trenutno se dešavaju na različitim stranama sveta, a nedavno objavljena studija u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, dovodi u vezu prošlogodišnji toplotni talas koji je pogodio Sibir, topljenje permafrosta i uočene nove emisije metana na tim prostorima.
Topljenje večitog leda, koji naučnici nazivaju permafrost, predstavlja jednu od jezivih nepoznanica današnjice i jedan od većih rizika u pogledu klimatskih promena – njegovim otapanjem otvara se prilika da se u atmosferu iz zemlje oslobode gasovi koji će dodatno ubrzati globalno zagrevanje. Takav je slučaj sa metanom zarobljenim u permafrostu
Za razliku od takozvanog mikrobnog metana koji se oslobađa u atmosferu prilikom otapanja zaleđene zemlje i mikrobiološke razgradnje organskih materija u njoj, sada je otapanje permafrosta na poluostrvu Tajmir, na severu centralnog Sibira, dovelo do emisija metana iz krečnjačkih stena, zaključili su autori studije na osnovu satelitskih snimaka.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Permafrost, tlo koje je trajno zaleđeno, ponaša se kao svojevrsni poklopac, koji pod zemljom drži zarobljeni metan. Kada se permafrost topi i krečnjačke stene počnu da se zagrevanju, u njima se stvaraju pukotine i džepovi iz kojih se oslobađa ovaj gas sa efektom staklene bašte koji je do tada u njima bio uskladišten.
„Kao rezultat, sprega permafrost-metan mogla bi da bude opasnija nego što su to do sada procenile studije koje su u obzir uzimale samo mikrobni metan”, naglašavaju autori istraživanja.
Naime, metan ima 84 puta veći potencijal zadržavanja toplote od ugljen-dioksida, u periodu od 20 godina, a procenjuje se da je odgovoran za 30 odsto globalnog zagrevanja do sada. Danas je njegova koncentracija u atmosferi 2 i po puta veća u odnosu na predindustrijski period.
Pomenuta sprega koja izaziva zabrinutost kod naučnika zasniva se na pretpostavci da bi oslobađanje velikih količina ovog gasa moglo da dovede do prelaska tačke bez povratka. Emisije metana dovode do daljeg globalnog zagrevanja, a zagrevanje do dodatnog oslobađanja metana iz permafrosta.
„Trenutno, ove anomalije nisu velike, ali pokazuju nešto što se nije dešavalo do sada”, kaže za medije vodeći autor studije, Nikolaus Frojchajm i naglašava da su dalja istraživanja neophodna:
„Ne znamo koliko ovo opasno može da bude, jer ne znamo koliko brzo gas može da se oslobodi. Veoma je važno da saznamo više o tome”.
