Ukupni kapacitet najavljenih solarnih elektrana i vetroparkova, kao i onih koji su u fazi planiranja i izgradnje, na Zapadnom Balkanu iznosi 23 gigavata (GW), otkriva novi izveštaj nevladine organizacije Global Energy Monitor (GEM).
To je skoro 70% više potencijalnih solarnih i vetroprojekata u odnosu na period pre godinu dana i uporedivo je sa stanjem u Nemačkoj.
Ali i dalje od toga…
Kako se navodi, tokom svog životnog veka, ove solarne elektrane i vetroparkovi proizveli bi četiri puta više električne energije od planiranih novih elektrana na gas.
To bi gas u regionu učinilo – irelevantnim.
Dodatno, tokom svog životnog veka, tranzicija ka čistoj energiji mogla bi da spreči oslobađanje 103 miliona tona ugljen-dioksida (CO2) što je ekvivalentno sa čak 87% štetnih emisija u regionu 2022.
Prema proračunima, uštede u troškovima za energiju dostižu preko 9 milijardi evra.
„Posle mnogo godina prekomernog oslanjanja na hidroenergiju koja je vrlo osetljiva na klimatske promene, zadovoljstvo je videti da se solarna i vetroenergija konačno ubrzavaju na Zapadnom Balkanu”, ocenila je Pipa Galop, službenica za energetsku politiku jugoistočne Evrope u organizaciji Bankwatch.
Mada Srbija trenutno može da se pohvali najvećim udelom operativnih (444 megavata, ili 29%) i perspektivnih (10,9 GW, ili 47%) komercijalnih solarnih i vetroprojekata u regionu, naša zemlja rizikuje da zaostane zato što su je u razvijanju novih kapaciteta u poslednjih nekoliko godina pretekle Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija.
Postojeći kapaciteti solarnih i vetroelektrana u regionu (1,5 GW) čine samo 7% od ukupnih regionalnih kapaciteta za proizvodnju električne energije. U isto vreme, samo 6% (1,3 GW) potencijalnih kapaciteta je u izgradnji i vrlo je verovatno da će biti pušteni u rad.
Da bi otključale ovaj potencijal, vlade bi trebalo da rade na preprekama povezanim sa planiranjem i izdavanjem dozvola, kao i da razviju zakonske okvire i komplementarnu infrastrukturu za izgradnju čiste i fleksibilne mreže.
Zoniranje obnovljivih izvora energije trebalo bi da se vrši uz rigorozne mere zaštite životne sredine kako bi se smanjio štetan uticaj na prirodu. Lokalne zajednice bi takođe trebalo da budu aktivno uključene u projekte i da imaju koristi od njih.
Sa druge strane, umesto gasa, EU i SAD bi trebalo da promovišu solarnu energiju i vetar kao meru energetske bezbednosti kako bi pomogle Zapadnom Balkanu da dostigne svoj puni potencijal u oblasti čiste energije.
„Zapadni Balkan je u jedinstvenoj poziciji jer region nije previše vezan za gasnu infrastrukturu”, kazala je Žanaim Kozibai, koautorka izveštaja i istraživačica iz GEM-a.
„Solarna i vetroenergija su lako dostupni i iskoristivi, a odabir obnovljivih izvora energije je održiviji potez koji ima ekonomskog smisla. Ipak, potrebno je više političke volje u zemljama, a EU i SAD bi trebalo da se zalažu za čistu energiju u regionu, a ne da podržavaju skupi, zagađujući gas.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kris Vretos, projektni menadžer u Evropskoj federaciji energetskih zajednica – REScoop.eu, smatra da je ubrzani prelazak na obnovljive izvore na Zapadnom Balkanu veoma dobrodošao, ali da mora da se osigura da se on sprovede na demokratski način.
„Vlade bi trebalo da stvore okvire koji omogućavaju razvoj energetske zajednice”, istakao je on. „Nosioci projekta bi takođe trebalo da omoguće udeo lokalnim građanima i zajednicama u projektima. Ovo bi stvorilo novi izvor prihoda mnogim domaćinstvima, omogućavajući preko potrebne ekonomske prilike, posebno zajednicama koje prelaze sa rudarstva uglja.”
