Ogromna većina mladih u Srbiji, čak 90%, podržava tranziciju na obnovljive izvore. Podrška u potpunosti dolazi od preko polovine ispitanika, tačnije 53%, dok energetsku tranziciju uglavnom podržava još 37% mladih.
Ovo pokazuje istraživanje u sklopu projekta „Podizanje svesti o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji” koji sprovodi Udruženje OIE Srbija uz podršku Evropske unije i organizacije WWF Adria.
U periodu od od 21. novembra do 25. decembra 2024. godine, anketirano je ukupno 525 ispitanika iz čitave zemlje, starosti između 18 i 30 godina, dok je 16 mladih učestvovalo u fokus grupama.
Kako se navodi u saopštenju, mladi najveći potencijal vide u energiji sunca (42%), a znatno manji broj odlučio se za energiju vode (22%) i vetra (19%).
Geotermalne izvore, biomasu i biogas ispitanici ne prepoznaju kao izvore sa previše potencijala u Srbiji. U prilog tome govore i prve asocijacije na obnovljive izvore, a to su solarni paneli, Sunce, Đerdap, vetroparkovi/vetrenjače u Vojvodini, vetar i hidroelektrane.
Većina mladih, 64%, smatra da će investicije u obnovljive izvore u Srbiji imati samo pozitivne rezultate u budućnosti. Takođe, mladi prepoznaju poslovne perspektive u sektoru obnovljivih izvora kroz različite sfere poput nauke, nevladinog sektora, medija, ali i radom u sklopu samih elektrana.
Šta mladi misle o fosilnim gorivima?
Baš kao što većina mladih gaji pozitivne stavove prema obnovljivim izvorima, sličan postotak termoelektrane definiše kao velike zagađivače.
Iako najveći broj mladih, 71%, veruje da termoelektrane neminovno obezbeđuju energiju, oni smatraju da su to ujedno i veliki zagađivači životne sredine. Dodatno, još 16% mladih ističe da ova postrojenja ne obezbeđuju dovoljno energije u Srbiji, ali da svojim radom stvaraju zagađenja.
Zbirno, čak 87% mladih veruje da su termoelektrane veliki zagađivači u Srbiji.
Prema mišljenju ispitanika, najveći problemi srpske energetiku su stara neefikasna postrojenja, problemi na mreži, zavisnost od neobnovljivih izvora, nesigurnost u snabdevanju i regulativa.
Preko dve trećine ispitanika, 69%, prepoznaje fosilna goriva kao jedan od glavnih uzročnika razvoja klimatskih promena.
Međutim, preostalih 31% mladih smatra da fosilna goriva ne utiču previše ili ne utiču uopšte na razvoj klimatskih promena.
Anketirani ocenjuju da klimatske promene uglavnom utiču na njihove svakodnevne navike, a 55% smatra da će klimatske promene u velikoj meri imati posledice na mlade u budućnosti.
Učesnici fokus grupa ističu da će klimatske promene sa sobom doneti rizike po zdravlje građana, ali i pojavu novih virusa i bolesti. Klimatske promene već sada, prema mišljenju ispitanika, utiču na to kada ustajemo, koliko smo u mogućnosti da budemo produktivni u radu, koliko vremena možemo provesti na otvorenom, ali i dovode do dodatnih troškova života.
Najveći broj mladih, 47%, izdvaja visoke temperature kao efekat klimatskih promena koji će imati najveći negativni uticaj po generacije mladih u budućnosti u Srbiji, piše Udruženje OIE Srbija. Dok će, prema 19% mladih, najveći negativni uticaj imati suše, za 14% njih to će biti toplotni talasi, a za 13% obilne padavine.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako se mladi informišu o klimatskim promenama i energetskoj tranziciji?
U informisanju o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji, preko polovine mladih u Srbiji (52%) oslanja se na društvene mreže, dok 22% koristi internet portale kao izvor informacija.
Zbirno posmatrano, čak tri četvrtine mladih mladih koristi savremene digitalne medije u informisanju o ovim temama.
Ovakvi odgovori su očekivani, jer se mladi danas o brojnim društvenim temama oslanjaju pre na savremene nego na tradicionalne medije poput štampe i TV, stoji u saopštenju.
Interesantno je da se priličan procenat mladih (15%), u informisanju oslanja na svoje okruženje, odnosno na razgovore sa članovima porodice, prijateljima, poznanicima.
Više o rezultatima istraživanja pročitajte OVDE.
