FOTO: nemanjamilosavljevic / Pixabay
Nekada davno, 1952. godine, u vreme kada se naša mereorologija tek razvijala, bio je zabeležen jedan izrazito vreo, odnosno rekordno topao avgust u Srbiji.
Taj avgust iz 1952. godine držao je titulu najtoplijeg čitave 72 godine – pre nego što ga je ubedljivo, za gotovo ceo jedan stepen Celzijusa prosečne srednje temperature, „pretekao” avgust iz 2024. godine.
Sada, samo dve godine kasnije, ovaj rekord je ponovo oboren. Kako pokazuju podaci RHMZ, avgust 2026. je najtopliji i drugi najsušniji avgust ikada izmeren u Srbiji.
Mada je avgust bio vreo i sušan na gotovo čitavoj teritoriji zemlje, nekoliko mesta se posebno izdvaja.
Po maksimalnim dnevnim temperaturama, najtopliji grad bila je Ćuprija. U Ćupriji je ove godine prosek maksimalnih dnevnih temperatura bio nesnosnih 36,5 °C.
U još pet gradova u Srbiji je prosečan avgustovski dan ove godine bio vreli dan (sa maksimalnom temperaturom od 35 °C i više): Beograd, Novi Sad, Kraljevo, Kruševac i Sombor.
Pored toga što je bio u vrhu po vrelim danima, Beograd je još jednom sasvim očekivani šampion u broju i intenzitetu tropskih noći (kada temperatura ne padne ispod 20 °C): u prestonici ih je bilo čak 28, od ukupno 31 avgustovske noći. Samo tri noći ponudile su normalan predah od vrućina.
Ali i u drugim krajevima Srbije, tropske noći postaju sve češća pojava. Ovog avgusta, one su bile zabeležene na svim mernim stanicama, osim u na Kopaoniku, u Sjenici, Zaječaru i Dimitrovgradu.
Posle Beograda, najviše tropskih noći bilo je u vojvođanskim gradovima kao što su Zrenjanin i Kikinda, gde ih je bilo preko 10.
Pored toga što je doživeo izrazito vreli avgust, Palić je oborio rekord i za najsušniji avgust u istoriji merenja; isti rekord oboren je i u Nišu.
Mada drugi gradovi nisu oborili apsolutne rekorde količine, odnosno nedostatka padavina, na velikom broju mernih stanica širom Srbije tokom ovog avgusta nije pala ni desetina normalnih padavina za ovo doba godine.
Od niskih vodostaja do katastrofalnih požara, uveliko osećamo posledice ovako ekstremnih vremenskih prilika. Ali problem je u tome što ni ovi rekordi, po svemu sudeći, neće dugo trajati.
Treba da se pripremimo za budućnost u kojoj će ovakve prilike biti „normalne” – i da se zapitamo šta će onda predstavljati ekstremi, i kakvi će rekordi tada biti probijani?
