Globalno uvedene vanredne mere dovele su do pada potražnje za električnom energijom na svetskom nivou, što je rezultovalo smanjenom upotrebom uglja za njenu proizvodnju. Termoelektrane na ugalj su prve na udaru, jer je energija koja se dobija iz prirodnog gasa, kao i pomoću sunčevih zraka i vetra, jeftinija.
Poslednjih meseci je uvoz uglja u Evropskoj uniji doživeo pad od skoro dve trećine, dostižući najniže nivoe zabeležene za 30 godina. Ove posledice su se osetile i u ostatku sveta, zbog čega eksperti predviđaju da se indsutrija uglja nikada neće oporaviti posle Covid-19 pandemije. Pored toga što su obnovljivi izvori energije jeftiniji za potrošače, oni su za investitore sigurnija opcija za ulaganje.
Očekuje se da će se u SAD, po prvi put u istoriji, ove godine više električne energije proizvesti iz obnovljivih izvora, nego iz uglja, prema zvaničnim podacima izveštaja, koji je prošle nedelje objavila američka Administracija za informacije o energiji (EIA, US Energy Information Administration). Uprkos obećanjima Donalda Trampa da će Amerika nastaviti da eksploatiše ugalj, industrija je pretrpela zatvaranje postrojenja i veliki gubitak radnih mesta, kakvi nisu viđeni u poslednjih 60 godina.
Prošlog meseca, u Švedskoj i Austriji su zatvorene poslednje elektrane na ugalj, a iz Holandije su nam stigle vesti da će se u ovoj zemlji smanjiti kapacitet termoelektrana na ugalj za 75 odsto. Velika Britanija već preko mesec dana proizvodi električnu energiju bez uglja, što se u ovoj zemlji nije dogodilo od početka industrijske revolucije, dok Portugal ne koristi ugalj skoro dva meseca.
U uslovima pandemije i slabljenja ekonomije, Indija, koja je drugi najveći svetski potrošač uglja, kao prioritet je izabrala jeftiniju solarnu energiju u odgovoru na opadanje energetske potražnje. Ovo je dovelo do smanjenja emisija ugljen-dioksida, prvi put u poslednje 4 decenije, zdravijeg vazduha, ali i zahteva javnosti za još veće korišćenje tehnologija obnovljivih izvora energije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iz ove globalne slike se izdvaja Kina, gde se sagoreva polovina svetskog uglja i koja je najveći finansijer rudinika i elektrana u Aziji i Africi. Nakon dobijene borbe sa novim koronavirusom, politički prioritet je ponovno pokretanje ekonomije, te je u Kini fokus na velikom broju novih elektrana, koje ipak rade tek sa pola svog kapaciteta, jer se potražnja za ugljem nije vratila na prethodni nivo.
Karlos Fenandez Alverez, vodeći analitičar upotrebe uglja iz Međunarodne energetske agencije, je za Gardijan rekao da su Kina i Indija izgradile više kapaciteta za proizvodnju struje iz uglja nego što im je potrebno, i da su čak i pre krize imale problema sa viškom proizvodnje, a da je sada kada je potražnja smanjena taj problem još više ogoljen.
Fernandez takođe navodi da je pandemija najteže pogodila industriju uglja, ali da ovaj pad može da bude samo privremen, ukoliko državne vlade ne investiraju u tehnologije obnovljivih izvora energije tokom oporavka ekonomije posle završetka pandemije.
Rob Džekson koji vodi Global Carbon Project smatra da će se ova industrija teško oporaviti, čak i nakon što se pandemija završi. Razlog za to su niske cene prirodnog gasa i energije dobijene od Sunca i vetra, kao i sve veća zabrinutost zbog klimatskog i zdravstvenog uticaja uglja, koji su i pre ovog rekordnog pada potražnje trajno ugrozili opstanak industrije uglja, naveo je on za Gardijan
