Krajem maja zapadni Sibir pogodio je snažan talas toplog vazduha koji je doneo visoke temperature, abnormalne za ovo područje, dok su temperaturni rekordi bili oboreni i u određenim regijama severno od arktičkog kruga.
Titulu najtoplije zabeležene godine u Rusiji, od kada se prate temperature i vrši meteorološka statistika odnela je 2019, a od januara 2020, trend neuobičajeno visokih temperatura ne jenjava.
Pomenuti toplotni talas, koji je došao iz Srednje Azije, pogodio je područja koja su bila vanredno topla od samog početka godine. Treći najnaseljeniji grad u Rusiji, Novosibirsk, zatim Krasnojarsk, kao i Omsk, Tomsk, Kemerovo i Altajske planine su mesta gde su temperature u maju iznosile između rekordnih 30 i 35 °C.
U selu Hatanga koje se nalazi severno od Arktičkog kruga na 72 stepena severne geografske širine, 22. maja zabeležena je rekordna temperatura od 25 °C, kako bismo ilustrovali koliko je neuobičajeno što je ovakva temperatura zabeležena u maju, prethodna najviša temperatura izmerena na taj dan u Hatangi bila je svega 12 °C.
U periodu od januara do aprila prosečna temperatura u Rusiji je je bila za skoro 6 °C viša od uobičajene, čime je ovaj period postavio nov rekord, pošto zagrevanje u ovakvom obimu nije zabeleženo do sada ni u jednoj drugoj zemlji.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Tempo globalnog zagrevanja u Rusiji je više nego dvostruko brži od globalnog proseka, što posledično dovodi do niza negativnih posledica.
Uticaj na arktički ekosistem se već zapaža, uz atipično velike požare koji su već zahavatili delove Sibira u 2020, kao i ubrzano topljenje snežnih i ledenih pokrivača, kao što je slučaj sa Karskim morem, koje je deo Severnog ledenog okeana, gde je seozona otapanja leda počela mesec dana ranije ove godine.
Poslednjih godina naučnici izražavaju zabrinutost za stabilnost arktičkog permafrosta, uključujući i zamrznuto tlo Sibira. Permafrost je na nekim lokacijama već počeo postepeno da se topi, a ovim procesom može se osloboditi neverovatna količina ugljen-dioksida koji je vekove proveo zarobljen u zemljištu, čime bi se dodatno ubrzao proces globalnog zagrevanja.
Do sada, Rusija, koja je četvrti najveći svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte i čija privreda umnogome zavisi od nafte i gasa, nije preduzela značajne korake za smanjenje svojih emisija.
