Temperatura je u novembru viša od proseka u celom pojasu iznad polarnog kruga, a na arhipelagu Svalbard je u sredu zabeležen rekord od 9,4 °C.
Podaci o temperaturi na ovom arktičkom arhipelagu, koji se nalazi istočno od Grenlanda, prate se još od početka 20. veka. Koliko je ovaj rekord neuobičajen najbolje ilustruje činjenica da je prosečna novembarska temperatura na svalbardškom aerodromu -8,8 °C.
Međutim, veoma zabrinjava što se temperatura viša od proseka za ovaj period ne beleži samo u Svalbardu, već i širom arktičkog pojasa.
Pored toga, i sever Evrope je ovih dana bio pogođen toplotnim talasom. U švedskom gradu Gladhamaru prošle nedelje se temperatura popela čak na 18,4 °C, što je novembarski rekord za celu zemlju.
Prosečna temperatura na Arktiku ovog novembra je zapravo za 4,3 °C toplija od uobičajene, a predviđa se da će u budućnosti još rasti.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Profesor Meteorologije sa Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević ističe da ovako visoka temperatura ne čudi, jer je Arktik deo planete koji se ubedljivo najbrže zagreva, a da je trenutno zagrevanje u polarnom krugu približno dva puta brže od globalnog proseka.
„Na pojedinim lokacijama i tokom određenih dana odstupanja temperature od višegodišnjeg proseka mogu biti čak između 10 i 20 °C. Ovakva situacija je direktna posledica globalnog zagrevanja: da nije došlo do zagrevanja planete, ovako velika odstupanja nikada ne bi bila moguća. Uzrok je činjenica da na sve toplijoj planeti ima sve manje leda u ovom regionu, čime se stvara dodatni povratni mehanizam u zagrevanju Arktika. Sa manje leda, deo Sunčevog zračenja umesto da bude od leda reflektovan nazad u svemir, biva apsorbovan od okeana i kopna, pa to otprilike dođe kao da ste uklonili ogledala koja su u prošlosti deo energije koja dolazi sa Sunca vraćala u kosmos, a danas sva ta dodatna energija dodatno zagreva i kopno i okean. Ceo ovaj fenomen dodatnog zagrevanja Arktika ima čak i svoj ime i u nauci je poznat kao Arktička amplifikacija“, objašnjava Đurđević.
Nažalost, ovo nije izolovan, već samo jedan u nizu zabrinjavajućih događaja ove godine na Arktiku koji je u vezi sa povećanjem temperature – Sibir je bio pogođen ekstremnim toplotnim talasima koji su izazvali i ogromne požare, u septembru je morski led na Arktiku dostigao svoj drugi najniži zabeleženi letnji minimum, nakon čega je i led u Laptevskom moru počeo da se formira kasnije nego inače.
