Foto: EPS
Ministarstvo finansija je od 1. do 21. oktobra sprovelo javnu raspravu o Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda kojima treba da se uspostavi sistem naplate poreza za emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Ovaj potez predstavlja neizbežan odgovor na Uredbu Evropske unije (EU) kojom se uspostavlja Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), poznat i kao evropski porez na ugljenik.
Nacrt zakona predviđa naplatu od samo četiri evra po toni ugljenika. Plaćanjem ove nacionalne takse, domaće kompanije bi trebalo da budu oslobođene plaćanja evropskog poreza koji stupa na snagu 1. januara 2026. godine, a koji dostiže i do 90 evra po toni ugljenika, piše Danas.
Međutim, iako je uvođenje CBAM-a bilo očekivano za sve koji prate energetsku i klimatsku politiku, nacrti zakona dolaze maltene u zadnjem trenutku – samo dva meseca pre početka naplate u EU.
Prema saopštenju grupe organizacija iz Srbije, ovakav rasplet događaja bio je iznenađujuć s obzirom na to da javnost nije bila blagovremeno obaveštena o pripremi ovih ključnih propisa.
Saopštenje su potpisale Beogradska otvorena škola (BOŠ), Centar za unapređenje životne sredine (CUZS) i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Oni smatraju da predložena rešenja ne ispunjavaju osnovne uslove za efikasnu fiskalnu i klimatsku politiku, ukazujući na tri ključna nedostatka u proceduri i sadržaju.
1) Nepoštovanje procedura za uključivanje javnosti
Uspostavljanje sistema naplate za emisije gasova sa efektom staklene bašte zahteva zajednički odgovor svih društvenih aktera, naročito privrede koja će ovim merama biti najdirektnije pogođena.
Nažalost, javno dostupni podaci ukazuju da privreda i građani nisu bili uključeni u ranu fazu izrade zakona, a za učešće u javnoj raspravi Ministarstvo finansija ostavilo je samo dvadeset dana, što je zakonski minimum.
Poštovanje minimalnih standarda uključivanja javnosti je nedovoljno, naročito imajući u vidu da se radi o potpuno novim instrumentima koji se uvode u poreski sistem Republike Srbije.
Zakon o državnoj upravi nalaže organima državne uprave da obezbede uslove za učešće javnosti tokom pripreme nacrta zakona, što podrazumeva objavljivanje polaznih osnova i organizovanje konsultacija koje prethode javnoj raspravi.
Pored toga, u dokumentima koje je Ministarstvo objavilo ne nalaze se informacije o članovima radne grupe, iako ih na to Poslovnik Vlade obavezuje, pa javnost nije upoznata sa tim ko je učestvovao u pripremi ovih propisa.
Ovakav pristup predstavlja kršenje brojnih propisa Republike Srbije, a pre svega Zakona o planskom sistemu i Arhuske konvencije.
Ministarstvo finansija nije blagovremeno obavestilo javnost o početku rada na ovim zakonima, a relevantni akteri, uključujući predstavnike privrede i civilnog društva, bili su isključeni iz faze ranih konsultacija.
2) Nepoznavanje postojećeg strateškog i pravnog okvira
U obrazloženju koje je objavljeno uz Poziv na javnu raspravu navodi se da se zakoni usklađuju sa Strategijom razvoja Republike Srbije do 2030. godine i Nacionalnim akcionim planom za klimatske promene (2019-2030).
Međutim, ovi dokumenti ne postoje. Takvi dokumenti nikada nisu usvojeni i samim tim ne proizvode nikakvo dejstvo.
Trenutno važeći Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade odnosi se na period 2024-2027, dok je u Obrazloženju navedeno usklađivanje sa Programom Vlade za period 2022-2026.
U Srbiji ne postoji Strategija razvoja, dok Plan razvoja Republike Srbije nikada nije usvojen.
3) Nenamenski karakter prikupljenih sredstava
Predlog Zakona ne predviđa da će sredstva prikupljena na osnovu naplate poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte biti korišćena za podršku privredi za dekarbonizaciju.
S obzirom na to da u Republici Srbiji ne postoji namenski karater budžetskih sredstava, niti uspostavljen mehanizam finansiranja akcija u području klime, posebno je zabrinjavajuće što je Zakon nedorečen o tome kako će se koristiti sredstva od prikupljenih poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Ukoliko Zakon bude usvojen u predloženom obliku, sredstva prikupljena naplatom poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte odlaze u jedinstveni državni budžet, kojim Vlada raspolaže bez zakonske obaveze da ta sredstva budu namenski utrošena na projekte dekarbonizacije.
CBAM je mehanizam EU za prekogranično oporezivanje uvoznih dobara pri čijoj se proizvodnji oslobađa velika količina ugljen-dioksida. Obuhvata ključne izvozne proizvode Srbije kao što su gvožđe, cement, električna energija, klinker, čelik, aluminijum i đubrivo.
Od oktobra 2023. kompanije imaju obavezu izveštavanja o emisijama, a od januara 2026. stupa na snagu naplata takse za robu uvezenu iz zemalja koje nemaju sopstveni sistem oporezivanja emisija. Ključno je da su plaćanja CBAM-a oslobođene zemlje izvan EU koje su uspostavile sopstveni sistem naplate emisija poput Islanda, Švajcarske i Norveške, a Srbija teži da bude na toj listi.
Izloženost Srbije CBAM-u je izuzetno velika, jer se gotovo dve trećine ukupnog izvoza plasira na tržište EU.
Dodatni izazov predstavlja činjenica da domaća privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda, što direktno umanjuje konkurentnost. Posebno je alarmantna situacija u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Šta dalje?
Iako je uspostavljanje sistema naplate emisija ugljen-dioksida neminovno zbog globalne borbe protiv klimatskih promena i međunarodnih obaveza, organizacije poručuju da je neophodno da Ministarstvo finansija bez odlaganja povuče iz procedure nacrte zakona koji su u suprotnosti sa pravnim poretkom Republike Srbije i strateški utemeljeni u nepostojećim dokumentima.
Neodgovorno je pokretati javnu raspravu o uvođenju poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte bez prethodne analize efekata propisa koja je stavljena javnosti na uvid, naročito u pogledu socijalnih i ekonomskih posledica po privredu i građane Republike Srbije.
