FOTO: UN Climate Change - Kiara Worth
U ponedeljak, 10. novembra počeo je ovogodišnji, 30. globalni klimatski samit (COP30) u Belemu, u Brazilu.
Deset godina posle istorijskog samita u Parizu 2015. godine, na kojem je bio usvojen tekst Pariskog sporazuma, brazilski predsednik Lula da Silva opisao je ovogodišnji samit kao „trenutak istine”.
Ali u govoru prilikom otvaranja samita, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ponudio je jednostavan odgovor: „istina je da nismo uspeli da zaustavimo globalno zagrevanje na 1,5 °C”, što je bio ambiciozniji cilj iz Pariza.
Samit u Belemu počeo je nekoliko dana nakon objavljivanja ovogodišnjeg izveštaja Programa UN za životnu sredinu, u kojem su iznete aktuelne projekcije: ovim tempom, zagrevanje od 1,5 °C dostići ćemo u narednih desetak godina, a Zemlja će se do kraja veka zagrejati za 2,8 °C.
Za one koji detaljnije prate klimatske projekcije poslednjih godina, to možda i ne zvuči baš toliko loše. Podsećamo da su se, u vreme potpisivanja Pariskog sporazuma, naučne projekcije kretale i do preko 4 °C zagrevanja do kraja 21. veka, ukoliko bude izostala klimatska akcija.
Usled, između ostalog, drastičnog razvoja obnovljivih izvora energije, stanje danas jeste bolje nego pre 10 godina. Međutim, dosadašnji tempo je nedovoljan ako želimo da sprečimo najgore posledice klimatskih promena.
A iza izjava, pregovora, izveštavanja i samita, na površinu izlazi jedan važan uvid kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena.
Naime, nekada je ideja napuštanja fosilnih goriva bila gotovo u potpunosti stvar nauke, zaštite naše planete i, samim tim, naše budućnosti – jedna čisto „zelena”, politička ideja koja se na svakom koraku sudarala sa industrijom i kapitalom, zakopanim u tržišnoj realnosti zasnovanoj na fosilnim gorivima.
U takvim okolnostima, klimatski samiti bili su neophodna politička arena, gde su predstavnici npr. malih ostrvskih zemalja dobijali jednaku pozornicu kao i najmoćniji fosilni džinovi.
Međutim, svet se u međuvremenu promenio.
Trnovitim putem, obnovljivi izvori postali su deo svetskih tokova kapitala, i sada je već relativno izvesno da se svet kreće putem dekarbonizacije. Obnovljivi izvori su jeftiniji od fosilnih goriva, cena skladištenja električne energije strmoglavo pada, a tehnološki prostor za dalji razvoj obnovljivih izvora daleko je veći od već „iscrpljenih” potencijala fosilnih goriva.
Drugim rečima, osnovno pitanje više nije: kako da napustimo fosilna goriva i zaustavimo klimatske promene?
Umesto toga, glavna pitanja danas su:
- Kako da ubrzamo napuštanje fosilnih goriva, kako bismo sprečili najgore posledice klimatskih promena?
- Da li napuštanje fosilnih goriva može da bude pravedno, sa što manje negativnih posledica po siromašne zemlje i ugroženo stanovništvo?
- Kako da se izborimo sa preostalom moći fosilne industrije, i njihovim aktuelnim političkim saveznicima?
- Kako da se najbolje prilagodimo novim uslovima, koje već uveliko osećamo kroz sve vrelija leta, i sve češće ekstremne vremenske događaje?
U tom kontekstu treba posmatrati ovogodišnji samit u Belemu.
Na njemu učestvuju delegacije iz preko 170 zemalja sveta, sa vidljivim izostankom Sjedinjenih Američkih Država – mada će predstavnici SAD biti u Brazilu, Trampova administracija je unapred najavila da neće učestvovati u pregovorima. Podsećamo da je Tramp početkom godine najavio ponovno istupanje SAD iz Pariskog sporazuma.
I bez predstavnika SAD, u Belemu su najveće teme prilagođavanje i finansiranje klimatske akcije: teme koje se već godinama „vuku” po međunarodnim pregovorima, upravo zbog toga što zahtevaju velike investicije i jasne, višegodišnje ciljeve. Da li će se u Belemu dostići nekakav produktivni konsenzus – ostaje da se vidi.
U međuvremenu, Brazil i Lulina administracija su željni dobrih vesti, pa je u Belemu lansiran ambiciozni program zaštite svetskih tropskih šuma.
Za sada je teško reći da li će ova inicijativa biti uspešna. Od planiranih 25 milijardi dolara početne investicije, za sada je osigurano 5,5, sa Norveškom kao glavnim investitorom (3 milijarde dolara). Pošto investicija Norveške dolazi sa stipulacijom da ova skandinavska zemlja neće činiti više od 20% početnog kapitala, ostaje na Brazilu da u narednim mesecima, pa i godinama, osigura ostatak planiranih sredstava za ovaj fond.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U uslovima velike političke polarizacije, tržišnih promena širom sveta i višegodišnjeg iskustva sa klimatskim samitima, sve više stručnjaka i aktivista postavlja pitanje: da li je vreme da se reformiše globalna klimatska diplomatija, uključujući i godišnje klimatske samite?
Ovogodišnji samit u Belemu mogao bi onda da ponudi mogući odgovor na to pitanje: u promenjenim geopolitičkim uslovima, da li je ovaj „format” klimatskih pregovora u stanju da prati promenljive svetske prilike (bilo pozitivne bilo negativne), i ponudi smislena, pravovremena rešenja?
