FOTO: Niklas Hamann / Unsplash
Dabrovi su, posle kapibara, drugi najveći glodari na planeti Zemlji, i naširoko su poznati kao vredni graditelji, ali i kao „ključna vrsta” (keystone species), zbog toga što izgradnjom brana stvaraju nova vlažna staništa i menjaju čitave ekosisteme.
Jedna grupa istraživača iz Švajcarske je 13 godina pratila upravo jedno stanište koje su stvorili dabrovi, sa ciljem da odgovore na pitanje: koliko nam na taj način dabrovi pomažu u borbi protiv klimatskih promena?
Rezultati su nedavno objavljeni u časopisu Nature Communications Earth & Environment.
Naime, vlažna staništa su, kao i npr. okeani ili šume, takozvani ponori ugljenika: to znači da ova područja „upijaju” ili skladište više ugljen-dioksida nego što ga emituju. To njih, i njihovu zaštitu, čini važnim elementom borbe protiv klimatskih promena.
Godinama prateći lokalitet na severu Švajcarske, istraživači su procenili da će ovo vlažno stanište, tokom svog životnog veka od oko 33 godine, a kroz skladištenje mrtvog drveća i sedimenata, ukupno „zarobiti” i preko 1000 tona CO2.
Ovo stanište će, objašnjavaju autori, biti oko 10 puta veći ponor ugljenika nego što bi bilo bez intervencije dabrova.
Naoružani uvidima sa svog oglednog vlažnog staništa, naučnici su proširili svoje procene na celu Švajcarsku.
„Ako bismo ekstrapolirali dugoročnu stopu zarobljavanje ugljenika na sva staništa u Švajcarskoj koja su pogodna za reintrodukciju dabrova”, navode u članku, „dabrovski ponor ugljenika bi mogao da neutrališe oko 1,2%-1,8% ukupnih godišnjih emisija Švajcarske.”
„To bi bilo sprovedeno kroz rešenje zasnovano na prirodi, koje ne zahteva aktivno upravljanje niti troškove”, dodaju autori studije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ovaj potencijal dabrova postoji i u Srbiji. Mada su decenijama bili istrebljeni sa ovih prostora, dabrovi su počev od 2004. godine, uz pažljivi trud domaćih stručnjaka, vraćeni u odabrana staništa u Srbiji.
Tokom poslednje dve decenije, oni su se odatle proširili u rečna staništa širom zemlje, i iako im se više ne zna tačan broj, procenjuje se da ih u Srbiji ima između 2 i 3 hiljade.
