FOTO: Ivan Aleksic / Unsplash
Kao i gotovo svake zime, i ove je u Srbiji vazduh prekomerno zagađen. Sezona grejanja i atmosferski uslovi stvaraju idealne uslove za rekordne nivoe zagađenja vazduha, koje svake godine u Srbiji odnosi preko 14.000 života, uključujući i živote novorođenčadi.
Ali dok se stanovništvo guši u štetnim česticama, sumporu i azotu, država već mesecima kasni sa objavljivanjem zvaničnih izveštaja.
Naime, ako pogledate sajt Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), videćete da je poslednji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha objavljen 2024. godine, i odnosi se na sada već davnu 2023.
Po odredbama važećeg Zakona o zaštiti vazduha, SEPA je dužna da svake godine objavi godišnji izveštaj o prethodnoj godini, najkasnije do 31. maja. To znači da aktuelni izveštaj, koji se odnosi na 2024, kasni već gotovo osam meseci.
SEPA zapravo već godinama kasni sa objavljivanjem ovih izveštaja: i pored zakonski propisanog roka, oni se tipično objavljuju između septembra i novembra, ali nikada nisu kasnili u ovolikoj meri.
Nije problem samo u izveštaju o stanju kvaliteta vazduha. Na sajtu SEPA nedostaju i aktuelni izveštaji o čitavom nizu tema, uključujući i izveštaje o kvalitetu voda i upravljanju otpadom.
Neki od podataka za 2024. našli su se u objedinjenom Izveštaju o stanju životne sredine za 2024. godinu, koji je Vlada Srbije dostavila Narodnoj skupštini, opet sa zakašnjenjem, u decembru 2025. Ali tu ne možemo naći detaljne podatke kao u pojedinačnim izveštajima za konkretne oblasti.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Izveštavanje javnosti o stanju životne sredine, uključujući i kvalitet vazduha, osnovna je aktivnost Agencije za zaštitu životne sredine.
Kako se navodi u Zakonu o zaštiti životne sredine:
„U ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče na životnu sredinu. Podaci o stanju životne sredine su javni.”
Možemo samo da nagađamo koji su razlozi za ovako prekomerno kašnjenje u osnovnom informisanju javnosti, ali u zemlji u kojoj su neophodne hitne mere za unapređenje kvaliteta vazduha, nedostatak osnovnih podataka i izveštaja je posebno porazan.
