„Pregrejani i nespremni”: Šta kaže novi, veliki izveštaj Evropske unije o životu u doba klimatskih promena?

FOTO: Zoshua Colah / Unsplash

Možda je teško reći tačno kada, ali klimatske promene su uveliko postale deo naše svakodnevice. To potvrđuje i nedavni, veliki izveštaj koji je objavila Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA), pod nazivom „Pregrejani i nespremni: Iskustvo Evropljana u životu sa klimatskim promenama”.

Kako se navodi u izveštaju, koji je uključio 27.000 ljudi iz 27 zemalja Evropske unije, 80% ispitanika je izjavilo da je u poslednjih pet godina na svojoj koži osetilo makar jedan problem koji je povezan sa klimatskim promenama: ekstremne vrućine, poplave, šumske požare, nedostatak vode…

Ali cilj istraživanja nije bio samo da mapira uticaj klimatskih promena, već pre svega da odgovori na pitanje kako se stanovnici Evropske unije snalaze u novim uslovima.

Kako se navodi u studiji, čak 38% ispitanika je reklo da ne može da priušti da u dovoljnoj meri ohladi svoj dom tokom leta.

U pitanju je problem koji je posebno izražen u istočnim zemljama Evropske unije; najgore se rangiraju Poljska i Litvanija, gde su ti udeli preko 50%, ali i Slovačka, Mađarska, Grčka…

Uopšteno, studija pokazuje geografsku, klimatsku ali i ekonomsku razliku koja postoji između različitih regija EU: države na jugu i istoku su istovremeno i više pogođene posledicama klimatskih promena, i manje spremne da se sa tim posledicama izbore.

Mada ovo istraživanje nije uključivalo Srbiju, nema razloga da mislimo da je situacija kod nas išta bolja nego u zemljama šireg regiona.

„Prilagođavanje na nove klimatske uslove” nisu samo veliki, državni, infrastrukturni projekti – bolja zaštita od poplava i požara, ozelenjavanje gradova i slično – već je i to postao deo svakodnevice. Mnoge odluke koje donosimo, a koje se tiču naše kuće ili stana, sada postaju informisane novim klimatskim prilikama.

Kako se navodi u studiji EEA, svaki peti stanovnik Evropske unije nije sproveo niti jednu meru zaštite od ekstremnih klimatskih uslova: tu se ubrajaju ugradnja klima uređaja, ali i zaštite od poplava, i ugradnja sistema prikupljanja kišnice; osiguranje od vremenskih prilika, kupovina baterijskog sistema za kuću…

Ovakva „lična” prilagođavanja umnogome zavise od lokalnih izazova, ali nam studija svejedno otkriva da, na nivou cele Evropske unije, posao nikako nije završen. Istovremeno, naglašava se u studiji, prilagođavanje u domaćinstvima nije samo privatna, lična, porodična stvar, već je i to društveni izazov.

Potrebno je, naime, da države podrže svoje stanovnike u ovim „malim” projektima prilagođavanja na nove klimatske uslove. I to važi ne samo za Evropsku uniju, već i za zemlje kao što je Srbija.

Nema svako sredstva da unapredi energetsku efikasnost u svom domu, i da se odluči na dugoročno održivo rešenje za kućno grejanje; kao što su u domenu kućne energetike potrebni državni podsticaji, tako su oni potrebni i nama da prilagodimo našu svakodnevicu i učinimo je sigurnijom i komfornijom – bilo da se radi o renovacijama koje će nam leti spustiti temperaturu u urbanoj sredini za par neophodnih stepeni, ili o boljoj zaštiti od poplave, za kuće koje se nalaze u rizičnim područjima.