Objavljena Analiza Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji

Foto: Flickr / Stanislav Stankovic

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Društvo mladih istraživača iz Bora (DMI) nedavno su predstavili Analizu Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu sa pregledom sprovedenih aktivnosti iz Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom.

Izveštaj se bavi temeljnom analizom podataka prikupljenih iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu, uz detaljno razmatranje važećeg zakonodavnog i regulatornog okvira namenjenog zaštiti vazduha. Izveštaj uključuje identifikaciju ključnih problema i procenu delotvornosti postojećih mera zaštite vazduha na nacionalnom i lokalnom nivou.

Zaključak je da dosadašnji napori pokazuju ograničene rezultate:

• u 2022. godini na listi prekomerno zagađenih mesta našlo se svih osam aglomeracija i 13 gradova, u kojima živi preko 4 miliona ljudi;
• samo u 12 od 29 gradova, sa preko 50.000 stanovnika, postojao monitoring koncentracije PM čestica u realnom vremenu;
• približno 80 opština ni na koji način nije bilo obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha što znači da približno 1.500.000 stanovnika ni na koji način nisu bili obavešteni o kvalitetu vazduha u sredinama u kojima žive;
• samo 3 od 21 grada iz III kategorije kvaliteta vazduha (prekomerno zagađen vazduh) su imala usvojen Plan kvaliteta vazduha;
• zagađen vazduh izaziva 1 u 10 smrtnih slučajeva u Republici Srbiji.

Sagorevanje fosilnih goriva vodeći je izvor PM 2,5 na otvorenom i najveći pojedinačni doprinos prevremenoj smrtnosti povezanoj sa zagađenjem vazduha u Republici Srbiji, sa 36% ukupnog broja prevremenih smrti povezanih sa zagađenjem česticama PM 2,5. Ugalj je odgovoran za 26% svih prevremenih smrti izazvanih česticama PM 2,5.

„Svaki korak koji preduzmemo ka unapređenju kvaliteta vazduha i promociji obnovljive energije nije samo politička odlučnost, već i pravna obaveza prema zaštiti životne sredine i zdravlju građana”, kazao je Mirko Popović, programski direktor RERI-ja. „Naša misija je rešavanje izazova u životnoj sredini, sa ciljem stvaranja održive budućnosti, gde čista i sigurna životna sredina te dobrobit svakog pojedinca stoje u centru naših napora.”

Kada se posmatraju pojedinačni uzroci smrtnosti od zagađenog vazduha po dijagnozama, odnosno grupama bolesti, na prvom mestu se radi o hroničnoj opstruktivnoj plućnoj bolesti, zatim o dijabetesu, ishemijskoj bolesti srca, raku pluća, moždanom udaru, infekcijama donjih puteva za disanje i smrtima kod novorođenčadi.

„Dugotrajna izloženost PM 2,5 česticama može pogoršati postojeća stanja i povećati smrtnost, posebno među ranjivim grupama stanovništva kao što su deca, stariji i osobe sa hroničnim bolestima”, navela je prim. dr Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

„Političke odluke i regulatorne mere su od suštinskog značaja za unapređenje kvaliteta vazduha. Jedino potpunom primenom politika zaštite životne sredine možemo očekivati značajna poboljšanja u zdravlju populacije”, poručila je Paunović.

Finansiranje aktivnosti zaštite vazduha

Analiza Zakona o završnom računu za 2022. godinu pokazuje da je došlo do smanjenja budžeta od 21%, odnosno 7% u odnosu na iznos koji je planiran Zakonom o budžetu za istu godinu. Na račun monitoringa kvaliteta vazduha, vode i sedimenata izvršena je uplata u iznosu od 88.831,415 dinara dok je u isto vreme 139.870,052 dinara uplaćeno za smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora.

Sa druge strane, analizom podataka iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku za 2022. godinu primetan je pozitivan trend u smislu povećanih ulaganja i operativnih troškova za zaštitu vazduha.

Značajan porast investicija ukazuje na pojačane napore i resurse usmerene ka smanjenju zagađenja vazduha, što može biti reakcija na rastući problem zagađenja ili rezultat novih regulatornih zahteva i političke volje.

Kontinuirano povećanje tekućih izdataka potvrđuje intenzivnije operativne aktivnosti i angažman u svakodnevnim naporima za zaštitu životne sredine.

U istom saopštenju Republičkog zavoda za statistiku navodi se da su troškovi za zaštitu životne sredine činili 1,0% bruto domaćeg proizvoda.

Troškovi za aktivnosti zaštite vazduha su iznosili 19,95% (13.707,0 miliona RSD) u 2021. godini i 24,65% (17.077,1 miliona RSD) u 2022. godini, investicije za zaštitu vazduha su bile 42,06% (12.536,2 miliona RSD) u 2021. godini i 57,09% (15.548,1 miliona RSD) u 2022. godini, tekući izdaci za aktivnosti zaštite vazduha su iznosili 3,01% (1.170,7 miliona RSD) u 2021. godini i 3,36% (1.529,0 miliona RSD) u 2022. godini.

Unapređenje kvaliteta vazduha na lokalnom nivou

U međuvremenu, u Boru, u aprilu 2023. godine, došlo je do znatnog povećanja koncentracije arsena i teških metala, posebno kadmijuma, u vazduhu, nakon što su novi pogoni topionice bakra i fabrike sumporne kiseline Serbia Zijin Copper Ogranak TIR počeli sa probnim radom.

U junu 2023. godine, nakon što je Gradska uprava Bora inicirala proces javnog uvida u Nacrt plana kvaliteta vazduha za aglomeraciju grada Bora, RERI je podneo primedbe i sugestije u vezi istog navodeći propuste koji su učinjeni povodom objave javne rasprave i izrade plana.

U Smederevu, u 2022. godini, broj prekoračenja dozvoljenih graničnih vrednosti emisije od 40 µg/m 3 za PM 10 je bio 89 dana od 35 dana godišnje koliko je propisano zakonom.

U Valjevu, u novembru 2022. godine, RERI i Lokalni odgovor su podneli Pritužbu na rad Gradske uprave Grada Valjeva i Ministarstva zaštite životne sredine na adresu Zaštitika građana, a u skladu sa članom 28. stav 1. Zakona o zaštitniku građana. U pritužbi je navedeno šest obrazloženja u kojima su opisani razlozi za izbegavanje izvršenja odgovornosti nadležnih institucija.

Već krajem februara 2023. godine, u Valjevu je zabeležen maksimalan broj dana sa prekoračenjima srednjih dnevnih graničnih vrednosti PM 10 čestica od 50 µg/m³, dostigavši ukupno 35 dana prekoračenja, što je maksimalan broj dozvoljen Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha za jednu kalendarsku godinu.

U Popovcu, u prvih 10 meseci 2023. godine zabeleženo je prekoračenje srednjih dnevnih graničnih vrednosti PM 10 čestica od 50 µg/m³, sa ukupno 105 dana prekoračenja što znatno premašuje maksimalan broj od 35 dana sa prekoračenjima koji je dozvoljen Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

Glavna preporuka, je da Republika Srbija treba hitno doneti novi Zakon o zaštiti vazduha, koji integriše najbolje prakse iz direktiva EU i preporuke iz Globalnog vodiča za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije.

Zakon treba jasno definisati aktivnosti usmerene na upravljanje kvalitetom vazduha, odgovornosti na nacionalnom i lokalnom nivou, imenujući i nova radna tela koja već zbog svoje prirode posla treba da budu nosioci aktivnosti usmerenih na unapređenje kvaliteta vazduha, izradu podzakonskog akta za kontrolu emisija, izradu podzakonskog akta za smanjenje zagađenja vazduha po sektorima (energetika, industrija, saobraćaj, poljoprivreda, građevinarstvo, upravljanje otpadom, i druge), izradu podzakonskog akta za multisektorsku saradnju, izradu podzakonskog akta za upotrebu naučnih saznanja i podataka, izradu podzakonskog akta za donošenje odluka, protokol o izveštavanju kvaliteta vazduha.

Izradu zakona treba da prati nediskriminatorni pristup odnosno da celokupni proces bude inkluzivan uvažavajući mišljenja i predloge naučne zajednice, organizacija civilnog sektora i eksperata.