Fotografija: Flickr / Mariano Mantel
Od Urugvaja preko Argentine do Čilea i Bolivije, Južnom Amerikom haraju toplotni talasi. Dnevne temperature već danima prelaze 35 stepeni Celzijusa, a u Čileu i na severu Argentine su se približili i granici od 40 °C. Ovo može zvučati kao relativno normalna stvar, ali samo ako zaboravimo na jednu važnu činjenicu: tamo na južnoj polulopti, trenutno nije leto, već zima.
Ekvivalent tamošnjem julu i avgustu su ovdašnji januar i februar.
Ovi nezapamćeno vreli vremenski uslovi zapravo traju još od marta, a u poslednjim mesecima zabeleženo je nekoliko toplotnih talasa, od kojih je ovaj poslednji, zbog toga što se dešava u sred zime, verovatno i najekstremniji u svom odstupanju od normalne temperature.
Na krajnjem severu Argentine, gradić Los Lomitas upravo proživljava toplotni talas u kojem je sedam uzastopnih dana zabeleženo preko 35 °C (još jednom, u sred zime).
U Urugvaju, izrazito toplo i sušno vreme poslednjih meseci doprinelo je i presušivanju rezervoara i krizi u snabdevanju vodom, pa je u julu više od polovine stanovnika ove zemlje, od ukupno oko 3,5 miliona, ostalo bez čiste pijaće vode.
Na visinama čileanskih Anda, zabeležene su temperature i do neverovatnih 38 stepeni, a toplotni talas doveo je i do topljenja snega na visinama i do 3000 metara. Posledice ovakvih drastičnih uslova tek će se osećati, jer je sezonsko topljenje snega važan izvor vode na obroncima planina tokom tamošnjeg proleća.
Najekstremnije prilike vladaju u unutrašnjosti kontinenta, gde su temperature i do 20 °C više od proseka za ovo doba godine
Mada su zime u ovim delovima Južne Amerike ipak blaže od onih na koje smo mi navikli (a koje su i same usled klimatskih promena prosečno sve toplije), ovakvi vremenski uslovi su svejedno nezabeleženi.
Primera radi, Buenos Aires je krajem jula i početkom avgusta doživeo neke od najtoplijih dana u tom periodu u svojoj istoriji. U metropoli na obali estuara La Plata, kraj Atlantskog okeana, prosečna maksimalna temperatura tokom avgusta je 18 °C, sa relativno malim varijacijama – ali prošle nedelje temperatura je porasla i na preko 30 stepeni Celzijusa, što je oborilo višedecenijske rekorde.
Ali najekstremnije prilike dogodile su se u unutrašnjosti i na zapadu kontinenta: na mernim stanicama širom severa Argentine i Čilea zabeležena su neverovatna odstupanja, gde su maksimalne dnevne temperature i do 10 do 20 °C više od proseka. Za sada nepotvrđeni navodi sa pojedinih mernih stanica kažu da su izmerene najviše ikada zabeležene temperature – još jednom, u sred zime.
Biće potrebno vremena da se merenja ozvaniče, i celokupna slika da se iskristalizuje, ali za sada deluje kao da je u pitanju jedan od najekstremnijih zabeleženih primera toplotnog talasa – a posebno kada se uzme u obzir veličina pogođenog prostranstva.
Poreklo ovako ekstremnih prilika je kompleksno. Ali klimatske promene odavno su nadjačale sve prirodne uzročnike
Grubo rečeno, tri su osnovna uzroka ovakvim nezapamćenim temperaturama.
Prvi i najneposredniji je anticiklon, odnosno prostor visokog vazdušnog pritiska, koji se dugo zadržao na prostranstvima istočno od čileanskih Anda. Jaki anticikloni privlače i “zarobljavaju” topli vazduh, dok istovremeno sprečavaju pojavu oblaka.
Zatim, tu je El Ninjo.
El Ninjo je zvanično počeo ranije ove godine, a Južna Amerika je kontinent koji tipično oseća neposredne posledice ovog fenomena. U pitanju je cikličan, višegodišnji proces zagrevanja i hlađenja vazduha iznad Tihog okeana koji je sad ušao u toplu fazu (El Ninjo), a koji svoj vrhunac tipično doživljava krajem godine, zagrevajući čitavu planetu. Tada će u već sada pregrejanoj Južnoj Americi biti tek početak leta.
Dok se već mogu primetiti posledice novog El Ninja, kako navode naučnici, njegov uticaj na globalne temperature trebalo bi da dostigne vrhunac tek naredne, 2024. godine. Ali dok se predviđa značajan porast prosečne globalne temperature, teško je predvideti kakve će tačno posledice El Ninjo imati na konkretne lokalne prilike širom Zemlje.
Ali kako već dugi niz godina objašnjavaju stručnjaci, ekstremne prilike koje se dešavaju širom sveta ne mogu se objasniti samo El Ninjom i sličnim prirodnim fenomenima. El Ninjo zapravo samo pospešuje već uveliko zagrejane uslove za koje su krivac klimatske promene, odnosno antropogena emisija gasova staklene bašte.
Planeta se, drugim rečima, zagrejala toliko da El Ninjo ne mora da bude posebno jak da bi doveo do temperaturnih i drugih rekorda. Iako je u pitanju jedan od globalno najvećih i najuticajnijih fenomena kada je u pitanju klimatska varijabilnost, ljudski uticaj ga je uveliko prevazišao.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Za sada, ovaj neverovatni, prolongirani toplotni talas u Južnoj Americi će po svemu sudeći završiti u klimatskim udžbenicima. Ali bez efektivne i globalne klimatske akcije, fenomeni kao što je ovaj postaće sve normalnija pojava. Šta će nama uopšte značiti reč “zima” za par decenija?
