Veliki korak za globalnu energetiku: Kina je 2025. prvi put posle 10 godina smanjila proizvodnju struje iz uglja

FOTO: Ziang Guo / Unsplash

Kako u posebnoj analizi javlja britanski CarbonBrief, Kina je tokom 2025. godine smanjila proizvodnju električne energije iz termoelektrana, prvi put od 2015. godine.

Mada je procenjeno smanjenje naizgled malo – proizvodnja iz uglja je u 2025. za 1,6% manja nego u 2024. godini – u pitanju je važan presedan zbog položaja Kine u globalnoj energetici.

Naime, Kina je već godinama ubedljivo najveći emiter gasova staklene bašte na svetu, a najveći doprinos u upornom rastu tamošnjih emisija ima višegodišnja ubrzana izgradnja novih kapaciteta termoelektrana.

Zbog toga se u javnosti često o Kini priča kao o uporištu fosilnih goriva – međutim, to nije cela slika realnosti kineske energetike.

Naime, Kina poslednjih godina beleži ogroman rast potrošnje električne energije. Kako pokazuju podaci sa Istraživačkog centra Ember, potrošnja električne energije u Kini je od 2000. do 2024. godine porasla sa oko 1300 na preko 10.000 teravat-sati godišnje.

Poređenja radi, u (daleko manjoj) Srbiji potrošnja je u istom periodu bila relativno stabilna, i kretala se između 35 i 38 teravat-sati godišnje.

U svojim zvaničnim izjavama, Kina razvoj novih termoelektrana vidi kao neophodan kako bi se ispunili zahtevi rasta potrošnje; ali paralelno sa tim, ona razvija i ubedljivo najveće kapacitete obnovljivih izvora na svetu.

Tokom 2025. godine, pokazuje CarbonBrief, proizvodnja iz novih obnovljivih i čistih kapaciteta (vetar, solar i nuklearne elektrane) premašila je porast potrošnje u istom periodu.

To znači da je rast obnovljivih „pretekao” rast potrošnje i ostavio za sobom svojevrsni višak – što je omogućilo smanjenje proizvodnje iz uglja.

Da u pitanju nije slučajnost, već posledica planiranih politika pokazuje i to što je Kina 2021. najavila da će „potrošnja iz uglja” dostići svoj vrhunac upravo 2025. godine, i da će od tada nastaviti da opada do 2030.

Mada Kina nema deklarisani plan napuštanja uglja, ona jeste najavila da će dostići tzv. neto nula emisije do 2060. godine. „Neto nula” podrazumeva da će emisije gasova staklene bašte biti na nuli ako se u računicu uključe tzv. ponori ugljenika, odnosno sposobnost pre svega prirodnih resursa jedne zemlje (npr. šuma) da „zarobe” određenu količinu emitovanog ugljen-dioksida i na taj način pomognu u sprečavanju daljeg zagrevanja.

Ako je prošlogodišnja promena znak dugoročnijeg razvoja, onda je Kina već dostigla „vrhunac” svog oslanjanja na ugalj; ako se nastavi smanjenje proizvodnje, onda napuštanje uglja prestaje da bude teorijsko pitanje i polako postaje pitanje vremena. Videćemo kako će izgledati bilans u narednim godinama.