Gde su kiše? Širom Srbije, od početka leta još uvek nije palo kiše koliko je trebalo da padne samo u junu

Foto: Irina Beletskaya / Unsplash

Ovogodišnji jun, inače jedan od najkišnijih meseci u Srbiji, bio je ubedljivo najsušniji u istoriji merenja.

Možda nam je utisak da se situacija od tada promenila. Posebno u severnijim krajevima Srbije, tokom jula i avgusta vreme je bilo relativno promenljivo, nizali su se toplotni talasi i zahlađenja sa kišom.

Međutim, na većini meteoroloških stanica u Srbiji, letnje padavine (od 1. juna ove godine, a zaključno sa 17. avgustom) još uvek su daleko iza višegodišnjih proseka.

Ne samo što su dosadašnje sume padavina daleko od letnjih proseka – ni na jednoj od ove četiri važne stanice padavine još uvek, zaključno sa 17. avgustom, nisu dostigle čak ni prosečne junske padavine.

Drugim rečima, ovog leta još uvek nije palo kiše koliko tipično padne samo u junu, i to širom zemlje.

Mada je leto sa ovako malo padavina neuobičajeno, ono zapravo jeste u skladu sa projekcijama uticaja klimatskih promena.

„Usled klimatskih promena, povećana je klimatska varijabilnost”, objasnila je dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu u našem članku o junskoj suši.

„Period od juna do avgusta postaje sušniji, a klimatski maksimum padavina pomera se ka ranijim mesecima. Iako iz godine u godinu mogu postojati veće ili manje razlike, tendencija je takva da je jun sve sušniji, zajedno sa julom i avgustom.”

To znači da će u budućnosti ovakvo vreme biti sve „normalnije”, odnosno sve verovatnije, dok će nekadašnje normale padavina postati sve ređa pojava.

Letnje suše mogu da utiču na čitavo funkcionisanje jednog društva, od poljoprivrede do energetike. Ako znamo šta nas čeka u budućnosti, ne smemo da dozvolimo da nas ovakva, ili još ekstremnija leta u budućnosti uhvate nespremne.

Ako je ovo leto ne samo neočekivani ekstrem, već i najava jedne nove, buduće normale za ovo podneblje, to znači da je neophodno da se prilagodimo na nove uslove.