Trenutno se ljudi širom sveta suočavaju sa sve većim vrućinama, nedostkom hrane i vode i promenom obrazaca širenja zaraznih bolesti, a nijedna zemlja, bogata ili siromašna, nije imuna na uticaj klimatskih promena na zdravlje, pokazalo je istraživanje Countdown on Health and Climate Change objavljeno u časopisu Lancet.
Izveštaj za 2020. godinu uključuje nove pokazatelje o mortalitetu povezanom sa visokim temperaturama, migraciji i raseljavanju stanovništva, urbanim zelenim površinama, ishrani namirncama tokom čije se pripreme ne emituje ugljen-dioksid i ekonomskim troškovima gubitka radnog kapaciteta usled ekstremnih vrućina.
Istraživanje pokazuje da usklađivanje globalnog oporavka od koronavirusa i odgovora na klimatske promene nudi trostruki benefit, te na taj način može da se poboljša javno zdravlje, omogući održiva ekonomija i zaštiti životna sredina. Međutim, malo je vremena ostalo za ovakvo delovanje, a neuspeh u rešavanju istovremenih kriza pomerio bi van domašaja svetski cilj o globalnom porastu temperature određen Pariskim sporazumom od 1,5 stepena Celzijusa, čime bi 7,8 milijardi građana bilo ugroženo brojnim opasnostima po zdravlje.
Takođe, koronavirus i klimatska kriza dodatno potvrđuju činjenicu da su najsiromašniji i marginalizovani ljudi, poput migranata i izbegličke populacije najosetljiviji na krize koje pogađaju svet.
„Pandemija nam je pokazala da, kada je zdravlje ugroženo na svetskom nivou, naše ekonomije i način života mogu da upadnu u ćorsokak”, kaže izvršni direktor Lancet Countdown i dodaje da se pretnje po zdravlje ljudi umnožavaju i intenziviraju pod uticajem klimatskih promena, a ukoliko ne promenimo delovanje, naši zdravstveni sistemi rizikuju da u budućnosti budu preopterećeni. Prema njegovim rečima, ovogodišnji razarajući požari u Sjedinjenim Američkim Državama i tropske oluje koje su se pogodile Karibe i Pacifik, istovremeno sa pandemijom, pokazali su da svet ne može sebi da obezbedi luksuz da se bavi sa samo jednom krizom.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uticaj visokih temperatura na život i zdravlje
Klimatske promene utiču na porast nivoa smrtnosti kod ljudi koji su osetljivi na visoke temperature u svim delovima sveta, zbog čega je 2018. godine zabeleženo čak 296.000 smrti.
Podaci pokazuju porast od 53,7% smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama kod osoba starijih od 65 godina u poslednje dve decenije, Međutim, nisu životi ljudi samo direktno ugroženi klimatskim promenama, već i indirektno, što se vidi kroz pogoršanje uslova za rad.
Visoke temperature negativno utiču i na radnu sposobnost stanovništva, čineći rad na otvorenom prostoru gotovo nemogućim. Samim tim, u nekim zemljama sa nižim prihodima može da dođe do pada BDP-a od 4% do 6%, a istraživanje je dovelo do podatka da je poljoprivredni sektor u Indiji jedan od najpogođenijih, jer je u ovoj zemlji izgubljeno 40% od ukupno 302 milijarde izgubljenih radnih sati u 2018.
Međutim, države retko prepoznaju ovu opasnost. Samo polovina anketiranih zemalja izradila je nacionalne zdravstvene i klimatske planove, a samo četiri je prijavilo odgovarajuće nacionalno finansiranje. Manje od polovine zemalja sprovelo je procene ugroženosti i adaptacije na zdravlje.
Ostali uticaji klimatskih promena
Istraživanje je pokazalo da su i zdravstveni sistemi veoma osetljivi na posledice klimatskih promena. Otprilike dve trećine od ukupno 814 gradova obuhvaćenih istraživanjem očekuje da će klimatske promene ozbiljno ugroziti infrastrukturu javnog zdravlja, to jest dostupnost zdravstvenih usluga i sredstava.
Broj smrtnih slučajeva na svetu koji su povezani sa korišćenjem crvenog mesa u ishrani porastao je na čak 990.000 tokom 2017. godine, što je porast od 72% od 1990. godine. Istovremeno je ugoj stoke koja ne daje mleko činila čak 62% ukupnih emisija iz stočarstva.
Ukupan broj smrtnih slučajeva povezanih sa čestičnim zagađenjem porastao je sa 2,95 miliona 2015. godine na 3,01 miliona smrtnih slučajeva u 2018.
Ipak, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, situacija u Evropi se poboljšala. Broj smrtnih slučajeva od zagađenja vazduha PM2,5 česticama opao je sa 62 smrtna slučaja na 100.000 stanovnika koliko je bilo 2015. godine, na 59 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika u 2018. godini. Takođe, ako posmatramo globalni nivo, broj smrtnih slučajeva izazvanih zagađenjem vazduha PM2,5 česticama koje su isključivo povezane sa sagorevanjem uglja opao je za 50.000 iste godine.
Situacija iz Evrope pokažuje da se promenama javnih politika u cilju smanjenja emisija i suzbijanja klimatskih promena ujedno smanjuje i aerozagađenje, usled čega svedočimo i manjem broju smrtnih slučajeva.
Ovo jasno ukazuje da će, ako se hitno ne preduzmu mere za njihovo suzbijanje, uticaji klimatskih promena na zdravlje doneti dalje poremećaje, ugroziti živote ljudi, uz šta bi moglo da dođe i do pogoršanja uslova u bolnicama i klinikama
Rezultati istraživanja pokazuju da bi usklađivanje javnih politika sa krizama koje se dešavaju moglo da pomogne da se smanji negativan uticaj klimatskih promena na zdravlje ljudi.
Čitavu studiju možete pogledati OVDE
