FOTO: Steve Miller / Flickr
Ovogodišnja kalendarska zima u Srbiji završila se neočekivano hladnim jutrima: i pored umereno toplih dana za ovo doba godine, jutra od 18. do 20. marta bila su ledena širom Srbije.
Kako pokazuju zvanični meteorološki podaci RHMZ, Beograd je zapravo video najmanje mraza: temperatura u prestonici jeste pala do -2,6 °C u jutarnjim časovima u sredu, 19. decembra, ali sve druge merne stanice pokazivale su znatno niže vrednosti.
Ne računajući planinske stanice, najniža temperatura bila je zabeležena u Zaječaru, gde je u sredu ujutru bilo čak -8 °C.
Temperatura je ovih dana bila pala ispod minus 5 stepeni Celzijusa i u Dimitrovgradu, Ćupriji, Smederevskoj Palanci, Sremskoj Mitrovici, Požegi, Somboru, Vranju, Kikindi, Leskovcu, Zrenjaninu… U Kragujevcu je bilo izmereno -4,8 °C, a u Novom Sadu -4,7 °C.
Ovako niske jutarnje temperature stanovnicima gradova možda ne znače mnogo, ali u ovo doba godine, one mogu biti opasne po voćnjake širom zemlje, a posebno tamo gde se uzgajaju voćke koje rano cvetaju, kao što su kajsije ili breskve.
Cvetovi voćki i zametnuti plodovi stradaju već kada temperature padnu na -2 °C, jer dolazi do izmrzavanja kada je biljka u vrlo ranjivom stadijumu vegetacije. Ovih dana, temperature širom zemlje daleko su bile premašile ovaj prag.
Ali problem nije samo u niskim temperaturama, već u uslovima koji su vladali pre ovih mrazeva.
U pitanju je priča koja se, usled klimatskih promena, sve češće ponavlja u Srbiji: topli dani u februaru i martu daju signal biljkama da počnu proces vegetacije, a zatim ih dočekaju mrazevi krajem zime.
Zbog porasta prosečnih temperatura, vreme početka vegetacije kod voćaka u Srbiji u proseku se pomerilo za dve nedelje unazad, pa su mrazevi krajem zime postali opasniji nego što su nekada bili.
Ovaj rizik prepoznat je u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, gde se kao posledica klimatskih promena u poljoprivredi posebno navodi „raniji početak vegetacije i povećan rizik od pojave mraza tokom vegetativnog razvoja”, što može imati negativne posledice po kvalitet i kvantitet prinosa voćaka. To se u ovom slučaju posebno odnosi na kajsije, koje najranije počinju vegetaciju od voća koje se uzgaja u Srbiji.
Voćke se mogu donekle zaštititi adekvatnom primenom agrotehničkih mera. Jedna od njih je orošavanje, tj. prskanje stabala vodom (jer kapljice vode oslobađaju toplotu kada se na niskim temperaturama pretvaraju u led), kao i upotreba tzv. frost buster mašina, koje zagrevaju i mešaju vazduh uz pomoć plinskih boca i ventilatora.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Problem je u tome što ove metode zahtevaju velika ulaganja za voćare, a istovremeno je njihova efikasnost manja što je mraz jači. U međuvremenu, u Srbiji se još uvek koristi zadimljavanje kao metod zaštite biljaka, pa čak i paljenjem guma, ali to nosi sopstvene rizike i drastično narušava kvalitet vazduha.
Dugoročno rešenje je bolje planiranje: pravilan izbor lokaliteta, vrste, sorte voćke, tehnologije gajenja… U svetlu klimatskih promena, država je ta koja treba da, kroz tzv. rejonizaciju i podsticajne mere zasnovane na nauci, vodi projekat adaptacije našeg voćarstva na nove klimatske uslove.
