Planeta je u ponedeljak, 22. jula, doživela najtopliji dan u istoriji merenja temperature, pokazuju podaci Službe za klimatske promene Kopernikus. Tog dana, globalna prosečna temperatura dostigla je novi rekord od 17,16 °C.
Prema podacima na sajtu „Weather and Climate”, u Beogradu je 22. jula izmerena maksimalna dnevna temperatura od 32,7 °C, a evidentirana je i tropska noć sa preko 20 °C.
Iako je ponedeljak u našem glavnom gradu bio izuzetno topao, to ne znači da je globalna temperatura koja je izmerena 22. jula niska.
Naime, izmerenih rekordnih 17,15 °C odnosi se na prosek temperatura širom sveta i uključuje i oblasti na južnoj Zemljinoj polulopti u kojima je trenutno zima.
Najskoriji najtopliji dan na globalnom nivou desio se samo dan ranije, u nedelju, 21. jula. Tada je izmereno 17,09 °C.
U utorak, 23. jula, temperatura je blago pala u odnosu na dan pre, na 17,15 °C, i to je drugi najtopliji dan do sada.
To znači da smo u osvit ove nedelje, jedan za drugim, doživeli dva najtoplija dana ikada zabeležena na planeti. Prethodio im je takođe globalno najtopliji dan, 21. jul, koji je tu titulu uspeo da zadrži svega jedan dan.
Prethodni rekord desio se prošle godine kada je 6. jula globalna prosečna dnevna temperatura iznosila 17,08 °C.
Pre jula 2023. godine, najviša globalna temperatura izmerena je 13. avgusta 2016. godine kada je bilo 16,8 °C. Ako posmatramo temperature u proteklih pedeset godina, deset najtoplijih dana evidentirano je samo u poslednjih devet godina, tačnije od 2015. godine.
Povodom novog maksimuma, oglasio se i direktor Kopernikusa Karlo Buontempo.
„Sada imamo novi rekord”, rekao je on. „Događaj i dalje traje i moguće je da će se datum vrhunca promeniti, ali naši podaci pokazuju da će u narednih nekoliko dana temperature biti malo niže.”
Proteklog meseca, svet je doživeo čak trinaesti najtopliji mesec u istoriji merenja. Neslavni niz počeo je još u junu 2023.
„Ono što je zapanjujuće je to kolika je razlika između temperature u poslednjih trinaest meseci i prethodnih temperaturnih rekorda”, dodao je Buentempo. „Sada smo zaista na neistraženoj teritoriji i kako klima nastavlja da se zagreva, sigurno ćemo videti da se novi rekordi obaraju u narednim mesecima i godinama.”
Kako piše Washington Post, bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, rekordi ne bi padali tako često, a novi hladni rekordi bili bi jednako postavljani kao i vrući. Na toplijoj Zemlji, javljaju se efekti za koje su naučnici dugo predviđali da će biti posledica klimatskih promena, kao što je topljenje glečera, ubrzano podizanje nivoa mora i duži i intezivniji toplotni talasi.
Sagorevanjem fosilnih goriva dolazi do efekta staklene bašte koji dovodi do disbalansa u klimatskom sistemu, što takođe dovodi do globalnog zagrevanja, odnosno do porasta prosečne temperature Zemlje.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ali to ne znači da ovom procesu treba da se prepustimo i da ga posmatramo skrštenih ruku…
Još u Parizu, 2015. godine, međunarodna zajednica dogovorila se da će se globalno zagrevanje zauzdati na znatno ispod 2 °C, a idealno na 1,5 °C. A kako bi se ovi planovi zaista i obistinili, neophodna je ambicioznija i hitnija klimatska akcija.
U suprotnom, skorašnji rekordi mogli bi da budu samo najava znatno vrelije budućnosti na našoj planeti.
