Foto: Iberdrola
U Španiji je puštena u rad najmoćnija solarna elektrana u Evropi. Španski gigant u oblasti obnovljive energije, kompanija Iberdrola, otvorila je postrojenje „Francisko Pizaro“ koje se prostire na oko 1300 hektara udaljene stepe u španskoj provinciji Ekstremadura. Njegovih milion i po solarnih modula ima instalisani kapacitet od 590 MW.
Iberdroli ovo nije prvi put da probija rekorde. Dosadašnja najveća evropska solarna elektrana, „Nunjez de Balboa“, otvorena u aprilu 2020. godine, takođe je bio njen projekat, nešto manjeg kapaciteta: 500 MW.
Kako je navela Iberdrola, u elektranu „Francisko Pizaro“ uloženo je oko 300 miliona evra, a prihodi su osigurani kroz dugoročne ugovore o otkupu električne energije sa velikim potrošačima kao što su Danone i PepsiCo.
U Španiji, solarna energija je u ekspanziji od 2018. godine, kada su uklonjene neke ranije prisutne prepreke i uvedene olakšice za razvoj solarne energije. Jedna od prednosti koje Španija ima je prirodna: u pitanju je jedna od najosunčanijih članica EU, a to posebno važi za južne provincije kao što su Ekstremadura i Andaluzija, gde neke regije prosečno imaju i po preko 300 sunčanih dana godišnje.
Kako izveštava nevladina organizacija Solar Power Europe, Španija je danas druga zemlja u Evropi po novim instalacijama solarne energije (posle Nemačke): samo u 2021. godini, tamo je instalisano 3800 MW novih solarnih kapaciteta. Novi evropski plan RePowerEU navodi kao cilj EU da se do 2030. godine instalira skoro 600.000 MW novih solarnih kapaciteta.
Poređenja radi, ukupna instalisana snaga svih elektrana u Srbiji je oko 8000 MW.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ranije ove godine, kompanije Fintel Energija i MK Group najavile su, u saradnji sa građevinskim džinom PowerChina, izgradnju postrojenja u Kuli koje će imati i veći kapacitet od „Franciska Pizara“. Ovo tzv. agrosolarno postrojenje, gde se ispod solarnih panela uzgajaju poljoprivredne kulture, imaće instalisani kapacitet od 640 MW.
Međutim, ne mora da znači da će agrosolarno postrojenje u Kuli po otvaranju biti bilo kakav rekorder. U Turskoj, Hrvatskoj i Francuskoj već se grade postrojenja sa još većim kapacitetima.
Drugim rečima, vremena se menjaju: mada je trenutno najmoćnija solarna elektrana u Srbiji kapaciteta tek 2 MW, tehnologija napreduje, a cena prelaska na obnovljive izvore energije je sve niža. Približava se dan kada će TENT i slična postrojenja biti relikti prošlosti – ostaje samo pitanje da li ćemo ih na vreme poslati u odavno zasluženu penziju.
