Nemački savezni parlament Bundestag, koji donosi sve zakone koji su u području saveznog nivoa vlasti, odobrio je u petak prošle nedelje takozvani kimatski paket, koji bi trebalo da osigura smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030, u odnosu na nivoe emisije 1990.
Kao zemlja najveće evropske privrede, Nemačka se godinama trudi da napravi promene u energetskom sektoru zamenom fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije. Uprkos naporima, vlada Nemačke je priznala da do 2020. neće postići predviđeni cilj od 40 odsto, već da će nivo emisije biti smanjen za 32 odsto u odnosu na 1990.
Pod novim zakonom, ministri će biti primorani da smanje emisiju u svojim sektorima, kao što su energetski, transportni i građevinski. Kompanije će za početak plaćati 10 evra po toni emitovanog ugljen-dioksida usled grejanja i prevoza, a ova cena će do 2025. biti 35 evra. Klimatolozi i članovi Zelene partije Nemačke kritikovali su ovu vrednost, rekavši da je isuviše niska da bi bila efektivna.
Troškovi primene klimatskog paketa biće oko 54 milijarde evra, a zakon predviđa i mere za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, električnih automobila, kao i povećanje poreza za avionski saobraćaj, dok će za železnički biti smanjen. Ovo bi trebalo da navede građane da se radije odluče za putovanje vozovima, koji emituju manje ugljen-dioksida od aviona.
Zakon bi uskoro trebalo da odobri i Bundesrat, savezno veće koje zastupa interese saveznih pokrajina i takođe učestvuje u donošenju zakona. Međutim, naučnici koji se bave klimatskim promenama i Zelena partija Nemačke nisu tako optimistični. Smatraju da je klimatski paket nedovoljno efikasan i da njegova primena neće omogućiti da se zaista postignu ciljevi postavljeni za 2030.
