Uoči sastanka svetskih lidera na prvoj UN-ovoj Konferenciji o vodama u poslednjih 46 godina, novo istraživanje pokazuje značajan rast zabrinutosti za dostupnost vode, saopštio je Svetski fond za prirodu (WWF). Čak 58% ljudi širom sveta veoma je zabrinuto, dok 30% kaže da su lično „u velikoj meri“ pogođeni nedostatkom vode. Nestajanje i nepouzdan pristup svežoj i pitkoj vodi narušavaju društva, ekonomije, životnu sredinu i svaki aspekt života kakav znamo.
Klimatske promene su izuzetno povezane sa nestašicom vode – čak 38% ljudi kaže da su lično „u velikoj meri” pogođeni klimatskim promenama, dok je čak 75% najmanje „umereno” pogođeno. Suša se često navodi kao jedna od najosetnijih poslednica klimatskih promena – 37% onih koji su lično iskusili poslednice klimatskih promena navode suše kao primer.
„Hidrološka situacija na skoro svim značajnim rekama u Evropi 2022. godine pokazala je alarmante vrednosti sa nezabeleženim sušama i smanjenjem nivoa površinskih i podzemnih voda. Naše područje je veoma bogato vodenim tokovima, uključujući i Evropski Amazon, kao prvi petodržavni UNESCO Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav. Više od milion ljudi živi i zavisi od ovih reka, dok ovo područje ima vrlo značajnu ulogu i u borbi protiv klimatske krize. Upravo zato su faktori koji utiču na nestanak voda, od suša i klimatskih promena, do drugih ljudskih aktivnosti poput pregrađivanja rečnih tokova i neadekvatnog upravljanja područjem, veliki rizik i po naš region. Iz tog razloga, u WWF-u i stavljamo naglasak na ekološku revitalizaciju ovog područja“, izjavio je Ljubiša Mijačić, menadžer slatkovodnog programa WWF Adrije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Zajedno sa WWF-om i Circle of Blue, GlobeScan objavljuje ove ključne nalaze o vodi uoči UN-ove Konferencije o vodama, koja će se održati od 22. do 24. marta u Njujorku. U trenutku u kojem 30% ljudi širom sveta tvrdi da su „u velikoj meri“ lično pogođeni nestašicom sveže vode, dok se globalna većina oseća barem umereno lično pogođenim (56%), vlade i kompanije moraju da se obavežu na hitnu akciju za rešavanje ove svetske krize.
„Hidrološki ciklusi na Balkanu su u modernoj istoriji uglavnom imali predvidljiv karakter i na takvim informacijama su definisani sistemi upravljanja i korišćenja vodnih resursa. Ovakve nagle promene predstavljaju poziv za uzbunu bez presedana u savremenoj istoriji i ozbiljnu pretnju po vitalne ekološke, i ekonomske interese u regionu. Više nego ikada je neophodna sveobuhvatna saradnja na polju zaštite i upravljanju vodnim resursima sa posebnim fokusom na podizanju kvaliteta zdravlja vodnih ekosistema“, zaključuje Mijačić.
