Ovogodišnja Nobelova nagrada za hemiju dodeljena za polimere koji mogu da „uhvate” ugljen-dioksid

U pitanju je nova vrsta polimera koju čine joni metala i organska jedinjenja, a čiji su kristali unikatno stabilni i porozni

VIZUAL: Lingmei Liu et al. / Nature (elektronska mikroskopija)

Ovogodišnja Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je trojici naučnika koji su, radeći godinama na različitim stranama sveta, razvili novu vrstu polimera koji se nazivaju „metal-organski okviri” (metal-organic frameworks ili MOF).

Nagradu su podelili Ričard Robson (Velika Britanija / Australija), Susumu Kitagava (Japan) i Omar M. Jagi (Palestina / Jordan / SAD), a ovi polimeri mogli bi da pronađu široku primenu u industriji zbog svojih unikatnih svojstava.

Naime, jedan MOF čini kombinacija metalnih jona i organskih jedinjenja (koji se nazivaju „povezivači” odnosno linkers), a koji se mogu precizno organizovati u mreže ponavljajućih struktura koje su najčešće kristalne. Jednu takvu možete videti na slici gore.

Ono što ove kristale čini posebnim je njihova stabilnost i poroznost, pa se mogu koristiti za razdvajanje i skladištenje konkretnih jedinjenja, npr. štetnih gasova.

Mada su mediji širom sveta naglasili da ovi polimeri imaju potencijal da uhvate ugljen-dioksid tamo gde se on emituje u atmosferu, i na taj način pomognu klimatskoj borbi, njihov potencijal je širi od toga. Od kada su otkriveni krajem prošlog veka, već je napravljeno na hiljade različitih metal-organskih okvira, a predložena primena leži i u uklanjanju konkretnih zagađujućih materija iz vazduha i vode.

U međuvremenu, mada su nam ovakve tehnologije nezamenljivi alat, borba protiv emisija CO2 mora se zasnivati na napuštanju fosilnih goriva.

Mada je do sada već napravljen veliki broj ovih polimera, oni još uvek čekaju na širu industrijsku primenu – zbog čega verovatno nikada ranije niste čuli za njih.

Kao inspirativni dodatak: jedan od dobitnika, Omar Jagi, koji se danas već smatra „ocem” grane hemije koja se bavi ovakvim polimerima, rođen je 1965. godine u Jordanu, u nemaštini izbegličkog kampa za Palestince iz Izraela. Njegova emigracija u SAD sa 15 godina dovela je do jedne ekstremno uspešne, i važne naučne karijere. Danas je on državljanin SAD, Jordana i Saudijske Arabije.