Obnovljivi izvori činili su 81% udela u ukupnom rastu novih kapaciteta za proizvodnju električne energije u svetu tokom 2021. godine, pokazuju nedavno objavljeni podaci Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).
Iako hidroenergija čini najveći udeo u globalnom kapacitetu za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, sa 40% u ukupnom iznosu, izveštaj IRENA pokazuje da najveći rast proizvodnih kapaciteta beleže energija vetra i solar.
Najveće proširenje kapaciteta beleži solarna energija, sa rastom od 19% u prethodnoj godini, dok je na drugom mestu po rastu energija vetra sa 13%. Zajedno, ova dva izvora čine 55% u ukupnom globalnom kapacitetu za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.
Ukupan kapacitet za proizvodnju električne energije iz svih obnovljivih izvora u svetu iznosio je 3064 gigavata u 2021. godini, što predstavlja povećanje od 9,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Autori izveštaja kažu da, iako je rast pohvalan, to ipak nije dovoljno, i da bi se postigli klimatski ciljevi iz Pariskog sporazuma, obnovljivi izvori energije moraju rasti tempom koji je brži od porasta potražnje za energijom.
„Ovaj kontinuirani napredak je još jedan dokaz otpornosti energije dobijene iz obnovljivih izvora. Snažan učinak čiste energije prošle godine demonstrira velike mogućnosti za zemlje da iskoriste višestruke društveno-ekonomske koristi od obnovljivih izvora. Međutim, uprkos ohrabrujućem globalnom trendu, naš novi pregled svetske energetske tranzicije pokazuje da je tranzicija daleko od toga da bude brza ili dovoljno rasprostranjena da spreči kobne posledice klimatskih promena“, kaže generalni direktor IRENA, Frančesko La Kamera.
Uprkos značajnom povećanju upotrebe obnovljivih izvora za proizvodnju struje na globalnom nivou većina država još nije dostigla momenat u kojem svu potrebu za novom proizvodnjom obezbeđuju iz čistih izvora.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U proizvodnji struje iz obnovljivih izvora energije prednjači jugoistočna Azija, sa Kinom na čelu. Na drugom mestu je Severna Amerika u kojoj naveći udeo dolazi iz SAD-a. Na trećem mestu su zemlje Evropske unije.
Stabilan rast beleži se i u Centralnoj Americi i Africi, ali mnogo sporiji od globalnog proseka. Ovo ukazuje na potrebu za jačom međunarodnom saradnjom u cilju poboljšanja tržišta električne energije i pokretanja velikih investicija u tim regionima, ističe izveštaj.
„Naša trenutna energetska kriza takođe ide u prilog dokazima da se svet više ne može oslanjati na fosilna goriva kako bi zadovoljio svoju potražnju za energijom. Novac usmeren ka elektranama na fosilna goriva daje rezultate koji ne doprinose ni opstanku nacije niti planete. Obnovljiva energija bi trebalo da postane norma širom sveta. Moramo mobilisati političku volju da ubrzamo put od 1,5 °C.“ zaključuje La Kamera.
