Foto: Kateryna Melnyk / Unsplash
Poljska, zemlja koja je najveći zavisnik od uglja i jedan od najvećih emitera gasova staklene bašte u Evropi, u junu ove godine dostigla je važnu prekretnicu u junu 2025. godine.
Naime, ovogodišnji jun bio je prvi mesec u kojoj su u ovoj centralnoevropskoj zemlji obnovljivi izvori energije dostigli ugalj u proizvodnji električne energije.
Preliminarne procene objavila je poljska organizacija Forum Energii, a ispod možete videti kako je odnos proizvodnje iz uglja i obnovljivih izvora u Poljskoj izgledao u poslednjih pet godina:
Kako je u svom izveštaju objasnio Forum Energii, ovogodišnji jun bio je poseban i zbog vremenskih uslova: velika osunčanost i jak vetar doprineli su tome da proizvodnja električne energije iz solara i vetra dostigne istorijske maksimume i dostigne ugalj.
Međutim, iako su prelaženju ovog praga pomogli vremenski uslovi, to se nikada ne bi dogodilo da Poljska ne radi već godinama na instalacijama novih kapaciteta čiste energije.
Poljska je odavno u vrhu Evrope u upotrebi fosilnih goriva. Između ostalog, njen elektroenergetski sistem je najviše oslonjen na ugalj od svih zemalja EU, a zbog ogromnih kapaciteta termoelektrana ona je i treći najveći emiter gasova staklene bašte u Evropi, posle Nemačke i Italije.
Međutim, Poljska je poslednjih godina napravila velike korake u energetskoj tranziciji, a među njima je važan korak i dramatičan rast solara. Evo kako izgleda rast solarnih kapaciteta u Poljskoj u poslednjih pet godina:
Solarni kapaciteti su u Poljskoj porasli 6 puta u poslednjih pet godina – sa manje od 4 GW 2020. godine na oko 23 GW po poslednjim zvaničnim podacima.
Srbija, koja je uporediva sa Poljskom po pitanju oslonjenosti energetike na ugalj, dostigla je tek nešto preko 100 MW kapaciteta solara – i to najpre preko kupaca-proizvođača. U pitanju su male solarne elektrane i nijedan megavat solara u Srbiji još uvek nije priključen na prenosnu mrežu.
Poređenja radi, Poljska je samo prošle godine instalirala oko 30 puta više solara od ukupnih solarnih kapaciteta Srbije.
Zbog toga kriva proizvodnje izgleda kako izgleda, i zbog toga su, u pravom trenutku, obnovljivi izvori u Poljskoj uspeli da dostignu ugalj po proizvodnji.
Naravno, Srbija i Poljska nemaju iste početne uslove, niti iste ciljeve energetske tranzicije. Između ostalog, hidroenergija je zastupljenija u Srbiji, pa je istorijski udeo uglja nešto manji.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ali nam primer Poljske nudi važan uvid – da je preko potrebna energetska tranzicija moguća i u zemljama koje su do pre samo par godina bile u potpunosti zavisne od uglja kao energenta.
Problem sa ugljem nije samo u emisijama gasova staklene bašte, već i u zagađenju. Samim tim, energetska tranzicija nije samo energetsko i klimatsko, već je i zdravstveno i društveno pitanje, kako u Poljskoj, tako i u Srbiji. Poljska je izgleda pronašla pravi odgovor na njega; vreme je i da Srbija uradi isto.
