FOTO: Joanne Francis / Unsplash
Požari koji su ovih dana zahvatili Crnu Goru izazvali su smrt jednog vojnika, koji je poginuo prilikom gašenja vatre kada se prevrnula cisterna za vodu, potvrdilo je Ministarstvo odbrane Crne Gore.
Najgora situacija je u okolini Podgorice, gde su samo dva najveća požara zahvatila površinu od preko 1000 hektara, ali vatra je zahvatila i primorje, a zatvoren je niz magistralnih puteva.
Požari u Crnoj Gori samo su deo šire vatrene katastrofe koja je zahvatila čitav Mediteran, gde je najmanje još dvoje ljudi izgubilo život u nizu katastrofalnih požara koji bukte od Portugala do Turske, a koji su izazvali ogromnu materijalnu i ekološku štetu i evakuaciju hiljada ljudi.
Na Balkanu, najveći požar dogodio se na samom jugu Albanije, južno od Valone, na obali naspram grčkog Krfa, gde je izgorelo preko 7000 hektara zemlje.
Na mapi se mogu videti lokacije svih požara koji su zahvatili preko 400 hektara u poslednjih nedelju dana na Balkanu:
U Srbiji, najveći požari bili su u okolini Niša i Negotina, a u Bugarskoj, gde sezona požara traje već nedeljama, zabeleženo je više od 1000 pojedinačnih požara samo u poslednjih 7 dana.
Ali najveći zabeleženi požari su u područjima zapadnog Mediterana, pokazuje baza Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS) – na mapi su zabeleženi požari koji su u poslednjih nedelju dana zahvatili preko 1000 hektara zemlje:
Najveći pojedinačni požar zabeležen je na jugu Francuske, u Odu, gde je gorela vatra na površini većoj od Pariza, što nije viđeno decenijama.
Požare najčešće izazivaju nesreće i ljudski nemar, ali ovako vanredne situacije dešavaju se samo onda kada vremenske prilike to omoguće.
Čitav jug Evrope trenutno se nalazi u toplotnom talasu i produženoj suši koja je zelene površine pretvorila u gorivo: temperature u Portugalu, Španiji, Francuskoj i Italiji su ovih dana bile rekordne, a mnoge meteorološke stanice su beležile prelazak granice od 40 °C.
I mada vatrogasne službe, sektori za vanredne situacije i međunarodne ekipe sve zajedno rade na gašenju požara širom Mediterana, ovakve katastrofe nas podsećaju na činjenicu da borba sa požarima ne počinje onda kada se oni već rasplamsaju.
„Fokus treba da bude na upravljanju požarima a ne samo na njihovom gašenju”, objasnio je dr Slobodan Milanović sa Šumarskog fakulteta u Beogradu u svom autorskom tekstu o sezoni požara 2023. godine.
Vremenske prilike pogodne za širenje požara su, nažalost, sve češće i intenzivnije usled klimatskih promena, a područje Mediterana je jedno od „vrućih tačaka” klimatskih promena, koje se zagreva brže od svetskog proseka.
Evo kako bi u ovim uslovima trebalo da izgleda borba protiv požara. Piše dr Milanović:
„Da bismo mogli da efikasno upravljamo požarima, moramo učiniti prostor manje pogodnim za njihovu pojavu i širenje. To prema mišljenju kolega iz Evropskog šumarskog instituta podrazumeva pre svega pritisak na vlade širom Evrope da deluju po pitanju rizika od požara tako što će preusmeriti ulaganja na prevenciju i spremnost za brzu reakciju.
Smanjenje rizika od šumskih požara je moguće kroz podršku održivog gazdovanja šumama koje je prilagođeno klimatskim promenama.
Ovakav način upravljanja šumama treba pre sve treba da pospeši formiranje vitalnih i mešovitih šuma.
Ovakve šume obezbeđuju povoljne mikro klimatske uslove sa nižim temperaturama, slabijim vetrom i manjom izloženošću suncu unutar samih sastojina, a višom relativnom vlagom i povećanim kapacitetom za skladištenje vode. Mešovite satojine su otpornije na sve rizike, pa i na požare. Sa rastom diverziteta, raste i broj mogućih odgovora šume na poremaćaje bilo da su oni biotičkog ili abiotičkog porekla.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U suprotnom, sve češće ćemo se susretati sa stihijama koje je gotovo nemoguće kontrolisati i ugasiti. O požarima, drugim rečima, moramo da razmišljamo dugoročno – i onda kada ne gori pola Mediterana, kako ovakve situacije ne bismo gledali ponovo i ponovo, iz godine u godinu.
