Potrošači su u 2019. bacili više od 930 miliona tona hrane, otkriva novi izveštaj Ujedinjenih nacija objavljen prethodne nedelje. Ova količina bačene hrane dovoljna je da napuni 23 miliona teretnih kamiona, čija bi kolona bila dovoljno dugačka da sedam puta okruži Zemlju.
U izveštaju se navodi i da, globalno posmatrano, u domaćinstvima svaka osoba na godišnjem nivou u proseku baci oko 74 kilograma hrane. Prema ovim procenama, u Srbiji svaka osoba u domaćinstvu prosečno baca 83 kilograma hrane, međutim u izveštaju se navodi da podaci za našu zemlju nisu u potpunosti pouzdani.
Kada se analiziraju svi podaci na globalnom nivou, dolazi se do zaključka da pojedinci u domaćinstvima godišnje bace 11% globalno proizvedene hrane, u restoranima 5%, a u prodavnicama 2%.
Osim toga, treba uzeti u obzir da prehrambeni otpad nastaje i tokom proizvodnje i transporta, zbog čega je procenjeno da na godišnjem nivou ukupno propadne jedna trećina proizvedene hrane u svetu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Prehrambeni otpad odgovoran je za 8 do 10 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida, što je nešto manje od količine koju emituje drumski saobraćaj. Kada bi se prehrambeni otpad posmatrao kao država, bio bi treći najveći svetski zagađivač, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država i Kine.
Širom sveta, se krče šume, uništava biodiverzitet, zagađuje okolina, sagorevaju se fosilna goriva i hrana pakuje, između ostalog i u plastiku, da bi na kraju bila bačena. U isto vreme je 690 miliona ljudi 2019. bilo gladno, a 3 milijarde nije moglo sebi da priušti zdravu ishranu.
Međutim, stručnjaci smatraju da je smanjenje količine hrane koju bacamo jedan od najlakših načina na koji možemo da umanjimo naš negativan uticaj na okolinu. Niko ne kupuje hranu da bi je bacio, stoga je važno pre svega podići svest i edukaciju društva o ovom problemu, ali je takođe bitno i da donosioci odluka vode bolju evidenciju o prehrambenom otpadu u svojim državama i sprovedu odgovarajuće mere ne bi li se otpad redukovao.
Program zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) želi da podstakne svet da do 2030. prepolovi količinu bačene hrane, a izvršna direktorka ove organizacije, Inger Andersen, naglašava u saopštenju za medije da bi smanjenje prehrambenog otpada smanjilo i emisije ugljen-dioksida, usporilo uništavanje prirode i uštedelo novac u vreme globalne recesije.
