FOTO: Daniele La Rosa Messina / Unsplash
Kako pokazuje baza Elektrodistribucije Srbije, broj kupaca-proizvođača (prozjumera) u Srbiji nastavlja da raste: u julu ove godine broj krovova sa solarnim panelima prešao je 5000, a ukupni kapacitet prozjumera sada je veći od 100 megavata (MW).
I broj prozjumera i ukupni kapacitet solarnih elektrana na krovovima je u poslednjih godinu dana u Srbiji porastao za oko 50%.
Solarne panele na svoje krovove u Srbiji ugrađuju domaćinstva, privredna društva, škole i druge javne ustanove, pa i rastući broj manastira.
Najveći broj prozjumera, skoro tri četvrtine, čine domaćinstva, ali su najveći kapaciteti ugrađeni na krovove koji pripadaju pravnim licima, pre svega firmama:
Gotovo nevidljive ovde, i zanemarljive u ukupnom učinku, su stambene zgrade: kako pokazuje baza EDS-a, samo 5 stambenih zgrada u Srbiji upisalo se u registar kupaca-proizvođača, i ukupna snaga njihovih solarnih elektrana nije dostigla ni 90 kilovata.
Kupci-proizvođači priključuju se na distributivni sistem sa posebnim pravilima: pored potrošnje struje koju sami proizvode, oni kupuju struju kao i svi drugi korisnici kada im je potrošnja veća od proizvodnje (kupci), a prodaju je kada je manja (proizvođači).
Institucija kupaca-proizvođača u Srbiji ima kratku, ali trnovitu istoriju, i usled nedovoljno razvijenih sistema podsticaja Srbija je danas daleko iza svojih suseda kada su u pitanju kapaciteti malih solarnih elektrana na krovovima.
Primera radi, Rumunija ima oko tri puta više stanovnika nego Srbija, ali istovremeno ima i gotovo 30 puta veće kapacitete krovnog solara, a prozjumera u Rumuniji ima skoro 230.000.
Od Srbije veći udeo krovova sa instaliranim solarnim panelima imaju i Crna Gora, Hrvatska, Mađarska, Bugarska…
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nedavno objavljeno istraživanje procenilo je da krovovi samo stambenih kuća i zgrada u Srbiji imaju realni potencijal da „udome” solarne panele ukupne snage nešto manje od 7 gigavata (GW) – odnosno 7000 megavata.
S obzirom da je trenutni kapacitet solara na stambenim objektima nešto veći od 30 MW, to znači da Srbija trenutno ne koristi ni pola jednog procenta solarnog potencijala svojih stambenih zgrada.
