U Dubrovniku je 17. jula, oko pet časova posle podne, izmerena apsolutno najviša temperatura mora u istoriji merenja u Hrvatskoj, čak 29,7 stepeni, a koja je nešto kasnije skočila na 29,8 °C.
To znači da, prema bazi Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ), more u Dubrovniku nikada nije bilo toplije nego tog dana.
Ipak, nadležni organi napominju da ovaj podatak prođe određene kontrole kako bi bio ozvaničen kao rekordan. Prethodna rekordna vrednost od 29,5 stepeni zabeležena je pre devet godina, tačnije 21. jula 2015. godine, na Rabu.
Korisnica duštvene mreže „X” (nekadašnji Twitter) na svom nalogu objavila je: „Ne znam da li sam ikada osetila tako toplo more, pamtim oko 24-25 stepena da je bilo.”
Dan kasnije, 18. jula, temperatura mora je opala i iznosila je 27 stepeni, pokazuju podaci na sajtu „SeaTemperature”, na kojem su dostupni uvidi u temperature širom sveta. U narednih desetak dana prognozira se porast temperature mora do 27,7 °C.
S obzirom na to da je u Hrvatskoj more najtoplije tokom avgusta, mogu se očekivati i veće temperature od aktuelnih.
Što se tiče toplote mora u jeku toplotnog talasa širom Evrope, u korak sa Dubrovnikom i hrvatskim morem, ide i crnogorski Jadran.
Prema merenjima nacionalnog Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju, temperatura mora u Baru 18. jula iznosila je 28 stepeni.
U razgovoru sa porodicom koja svake godine posećuje Sutomore, kažu da voda nikada nije bila toplija i da je osećaj kada kroče u vodu kao da se neprestano znoje. Dodaju da je nemoguće izdržati u vodi i da je jako neprijatno.
Međutim, u doba klimatskih promena, oboreni rekordi i visoke temperature Jadranskog mora zapravo i nisu iznenađujući.
Kako pokazuju podaci iz posebnog izveštaja Svetskog fonda za prirodu (WWF) pod nazivom „Efekat klimatskih promena na Mediteranu: Priče iz pregrejanog mora”, temperature na tom prostoru rastu 20% brže od globalnog proseka, a kako dalje navode, Mediteran postaje more koje se najbrže zagreva.
„Ja sam malo severnije (od Dubrovnika), ali potvrđujem da je more neprijatno toplo”, napisala je jedna korisnica društvene mreže „X”. „Na stranu što se to meni ne dopada, ali šta će biti sa živim svetom? To me brine!”
Odgovor na njeno pitanje takođe je dao WWF: klimatske promene utiču na morski biodiverzitet, mutacije među ribama, kao i njihova staništa. Pored globalnog zagrevanja, način na koji ljudi doprinose narušavanju života u morima jesu prekomerni ribolov, zagađenje, razvoj obale, kao i brodarstvo.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Okeani su važni zbog toga što upijaju čak 90% viška toplote koji nastaje zbog štetnih emisija, a pored toga nam daju polovinu potrebnog kiseonika. Dakle, oni su istovremeno i najveći ponor ugljenika na našoj planeti i njena pluća.
Ali usled globalnog zagrevanja, zdravlje okeana i okeanski biodiverzitet nalaze se u ozbiljnoj opasnosti. A kao što vidimo, čak i mi na kopnu smo neozbežno zavisni od njih. Iako ne jedini, i okeani bi trebalo da nam budu podstrek na ambiciozniju borbu protiv klimatskih promena.
