Fotografija: Pablo Carlos Budassi, CC BY-SA 4.0
Njih dve nazivaju sestrinskim planetama Sunčevog sistema, obe imaju čvrstu površinu, približne su veličine i mase, kao i gravitacije. Naravno, reč je o Zemlji i Veneri. Međutim, na nama najbližoj planeti ne biste voleli da se nađete u ovom trenutku. Atmosfera se gotovo u poptunosti sastoji od ugljen-dioksida, a temperatura na njenoj površini dostiže 475 °C i dovoljno je visoka da otopi olovo.
Možda bi pogodnije vreme za posetu bila daleka prošlost, budući da naučnici smatraju da postoji mogućnost da su na najtoplijoj planeti Sunčevog sistema nekada vladali uslovi slični onima koji su danas na Zemlji. Da je klima bila slična našoj, a da su vrelu pustinju Venere pokrivali okeani.
Kako je jačanje efekta staklene bašte za to da od oaze koja potencijalno pruža pogodne uslove za bujanje života nastane paklena pustoš, jeste pitanje na koje dve nove Nasine misije treba da daju odgovor. One nose nazive DAVINCI+ i VERITAS, a u procesu selekcije agencijskog takmičenja Discovery 2019, početkom juna odnele su pobedu nad predloženim istraživačkim misijama Jupiterovog satelita Io i Neptunovog satelita Tritona. Smatra se da je ovakva odluka NASE posledica politike novog američkog predsednika, Džoa Bajdena, gde su prioriteti klimatske promene i rešavanje klimatske krize. Početak misija se očekuje između 2028. i 2030.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
DAVINCI+, koji će se sastojati od letelice i sonde, istraživaće sastav Venerine atmosfere, koja se sastoji pretežno od ugljen-dioksida sa oblacima sumporne kiseline, ne bi li naučnici dobili uvid u to kako se ona formirala i razvijala tokom vremena. Sonda će se spustiti kroz atmosferu, precizno mereći plemenite gasove i druge elemente tragajući za odgovorom zašto se Venerina atmosfera toliko razlikuje od Zemljine. Takođe, DAVINCI+ bi trebalo i da utvrdi da li su okeani zaista nekada postojali na najvrelijoj planeti u našem susedstvu.
VERITAS će orbitirati oko Venere mapirajući površinu planete da bi se utvrdila njena geološka istorija i razumelo zašto se razvijala toliko drugačije u odnosu na Zemlju. Radar koji će se nalaziti na ovoj letelici napraviće 3D topografsku rekonstrukciju površine, u cilju utvrđivanja da li su vulkani na ovoj planeti i dalje aktivni, kao i da li dolazi do pomeranja tektonskih ploča. Takođe, tragaće se za odgovorom na pitanje da li aktivni vulkani oslobađaju vodenu paru u atmosferu.
Venera, užarena kugla iz našeg komšiluka, pokazuje u koliko velikim razmerama efekat staklene bašte može izmeniti uslove na jednoj planeti. Iako na Veneri čovek nije emitovao gasove sa efektom staklene bašte sagorevajući fosilna goriva, nova razumevanja kako prirodni procesi mogu da dovedu do tako dramatičnih klimatskih promena, pružiće bolji uvid u promene u klimi na našoj planeti i potencijalno pružiti nove informacije koje nam mogu pomoći u rešavanju klimatske krize.
