Služba za klimatske promene Kopernikus objavila je nedavno izveštaj za oktobar koji je globalno bio treći najtopliji oktobar otkako se vodi evidencija.
Ali možda još bitnije od toga – objavljene su i projekcije kako će se 2025. plasirati na neslavnoj listi najtoplijih godina.
A projekcije kažu da je ova godina na putu da bude druga ili treća najtoplija ikada izmerena na planeti, tačnije u poslednjih 85 godina.
„Uprkos tome što 2025. možda neće biti najtoplija godina, gotovo je sigurno da će se naći među prve tri”, istakla je Samanta Berges iz Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena pri Kopernikusu. „Poslednje tri godine zabeležene su izuzetne temperature, a prosek od 2023. do 2025. verovatno će premašiti 1,5 °C, prvi put u periodu od tri godine.”
Prema preliminarnim procenama na osnovu prvih deset meseci, od ove godine se ne očekuje da „izađe iz okvira” Pariskog sporazuma čija donja, ambicioznija granica podrazumeva zauzdavanje globalnog zagrevanja upravo na 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period (1850-1900).
Bez obzira na to, 2025. mogla bi biti opasno blizu ovom pragu, dok bi ga trogodišnji temperaturni prosek (2023-2025) mogao i „probiti”.
Međutim, kada govorimo o ciljevima iz Pariza, ključan je višedecenijski porast temperature. A čak i u ovom dužem vremenskom okviru bismo mogli doživeti neuspeh, i to u skorijoj budućnosti: kako procenjuju Ujedinjene nacije u nedavnom izveštaju o kojem smo pisali, prekoračenje granice od 1,5 °C možemo očekivati već u narednih desetak godina.
„Živimo u deceniji kada će se verovatno premašiti brojka od 1,5 °C, naglašavajući ubrzavanje tempa klimatskih promena i hitnu potrebu za akcijom”, kazala je Berges.
No hajde sada da se vratimo u sadašnjost, takođe obojenu promenom klime.
Januar 2025. odneo zlato na listi najtoplijih, svi ostali meseci – srebro ili bronzu
Ovu godinu otvorili smo najtoplijim januarom u globalnoj istoriji merenja, za čak 1,75 °C toplijim od predindustrijske normale.
Meseci koji su usledili, od februara do oktobra, takođe su bili natprosečno topli. Bez obzira na to što nijedan od njih nije oborio rekordne mesečne temperature, uglavnom izmerene prošle i pretprošle godine, na listi najtoplijih odnosili bi „srebrno” drugo ili „bronzano” treće mesto.
Slična sudbina, po svemu sudeći, očekuje i godinu u celini: 2025. gotovo sigurno završiće kao druga ili treća najtoplija godina ikada zabeležena, potencijalno izjednačena sa 2023. koja je trenutno druga najtoplija, ali ostajući iza 2024. godine kao najtoplije do sada, navodi Kopernikus.
Apsolutna liderka, prošla godina, bila je za čak 1,6 °C toplija od predindustrijskog doba i prva je kalendarska godina koja je otišla iznad granice od 1,5 °C, pokazuju Kopernikusovi podaci.
Mada je ostala u okvirima Pariskog sporazuma, i tokom godine ranije, 2023, svet je bio ekstremno topao: zabeležen je porast temperature od 1,48 °C.
Ipak, 2023. uspela je da se održi na prvom mestu najtoplijih svega godinu dana dok je već 2024. nije oduvala sa te pozicije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako ne pretenduje na „zlato”, ova godina biće jedna od najtoplijih od 1940, znatno nadmašujući maltene sve zabeležene godine. Ako se projekcije obistine, poslednje tri godine (2023, 2024. i 2025) – iako ne hronološkim redom – biće tri najtoplije godine ikada izmerene.
U toj činjenici krije se uporan porast globalnih temperatura. A uporan porast globalnih temperatura krije se iza intenzivnijih toplotnih talasa, snažnijih oluja, prolongiranih suša, naglih poplava i degradiranih ekosistema širom sveta.
Suočavanje sa ovakvim okolnostima i naučnim podacima oslikava hitnu potrebu za globalnom akcijom. Izbegavanje najozbiljnijih posledica zahteva smanjenje emisija gasova staklene bašte i prelazak na obnovljive izvore u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma.
U toku je trideseti Klimatski samit u Belemu na kojem će zemlje još jednom demonstrirati volju za efikasnom borbom protiv klimatskih promena.
