Dr Uroš Savković: Nalazimo se u masovnom izumiranju koje je izazvao čovek

Fotografija: Bojan Džodan

U Laboratoriji za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” već punih 30 godina žive pasuljevi žišci. Ovi na prvi pogled nezanimljivi insekti koji život provode u pasulju, u laboratoriju su dospeli zahvaljujući našem uglednom evolucionom biologu Nikoli Tuciću (1946–2015), rodonačelniku modernog izučavanja evolucije u Srbiji. 

Srbija je zemlja u kojoj se obilato uzgaja i jede pasulj. No, Tucić je imao ideju da na primeru tog insekta otkriva mehanizme evolucije – generacije i generacije žižaka rađale su se i umirale na tom mestu (većina je imala vrlo ugodan život), a sve promene koje im se dešavaju već decenijama istraživači pomno prate.

Nakon smrti Tucića, istraživanja su nastavile njegove mlade kolege, među kojima je i dr Uroš Savković, evolucioni biolog. S njim smo, osim o žišku, za kog se ispostavlja da je sve samo ne običan insekt, razgovarali o vezi klimatskih promena i evolucije, kao i o šestom masovnom izumiranju vrsta.

Jedan od projekata Odeljenja za evolucionu biologiju IBISS u fokusu ima pasuljev žižak. Zašto baš žižak i na šta se odnose vaša istraživanja ovog insekta?

Pasuljev žižak je vrsta koja se vrlo lepo prilagodila ljudskim navikama i viševekovnim poljoprivrednim praksama čuvanja i skladištenja namirnica. Ovo se pre svega odnosi na skladištenje mahunarki, a zrna pasulja predstavljaju njihovu omiljenu hranu po čemu je ova vrsta i dobila ime. Zbog izraženog štetnog efekta na prinose pasulja i drugih mahunarki u skladištima, bilo je sasvim logično uputitit se u temeljnu analizu životnog ciklusa i pručavati kako ova vrsta reaguje na različite sredinske promene.

Naša istraživanja fokusirana su i na proučavanje osnovnih bioloških fenomena poput starenja, proučavanja genetičke raznovrsnosti populacija, ali i prilagođavanja na drugačije uslove života. Prilikom naših istraživanja mi koristimo jedan savremeni pristup koji se naziva eksperimentalna evolucija. Ovakava istraživanja podrazumevaju da se laboratorijske populacije insekata stavljaju u kontrolisane uslove i da se prate promene koje se dešavaju kroz generacije, tj. da se posmatra njihova evolucija. Upravo se zbog toga eksperimentalna evolucija naziva i laboratorijska evolucija. 

U vašoj laboratoriji žišku menjate uslove, među kojima su i temperatura i vlažnost. Šta se dešava kada žišku menjate te parametre?

U eksperimentalnim uslovima, mi gajimo populacije insekata na stabilnoj temperaturi od 30°C više od 30 godina. Kada je u pitanju reakcija eksperimentalnih populacija pasuljevog žiška na promenu temperature, do sada su urađeni samo početni, tzv. pilot eksperimenti. Međutim, čak i ovakvi rezultati ukazuju na postojanje velikog ograničenja populacija da se na ovakve uslove adekvatno prilagode. Naime, na svim temperaturama koje su bile veće od 32°C, eksperimentalne populacije nisu mogle da opstanu. Ovo samo govori u prilog činjenici da i naizgled male promene temperature, mogu imati apsolutno katastrofalne posledice po život neke populacije, ili pak čitave vrste. U planu su dalji eksperimenti koji bi u suštini simulirali toplotne talase koji, zbog efekata globalnog zagrevanja, na našim prostorima postaju sve češći u letnjim mesecima. Na ovaj način mogli bismo bolje da sagledamo posledice globalnih promena klime na lokalne populacije, u ovom slučaju insekata.

Akademik Fedor Mesinger: Nema alternative prelasku na niskougljeničnu proizvodnju energije

Stopa izumiranja živog sveta danas je dramatično veća nego pre samo par decenija. Da li će već za našeg života neke svima znane divlje životinje poput pojedinih velikih mačaka i druge izumreti?

Sada je već sasvim izvesno da se nalazimo u šestom po redu masovnom izumiranju. Ono što ga odvaja od svih prethodnih jeste da je ovo novo masovno izumiranje vrsta direktna posledica delovanja ljudskih aktivnosti koji su izazvali dramatične promene u životnoj sredini i doprineli globalnom zagrevanju. Ogroman gubitak biološke raznovrsnosti sigurno će pogoditi i vrste koje su veoma upečatljive i ljudima atraktivne. To svakako uključuje i neke ugrožene vrste velikih mačaka. Međutim, mnogo veći problem jeste opšti gubitak biodiverziteta, tj. nestanak mnogih vrsta koje čine osnove mreže ishrane u nekom ekosistemu. Narušavajući te trofičke kaskade, dolazimo u veliki problem jer se na taj način mogu destabilizovati čitavi ekosistemi što vodi ka jednoj nezaustavljivoj kaskadi izumiranja vrsta. Kada se jednom izgubi ta ravnoteža potrebno je da prođe jako mnogo vremena da se ona u potpunosti uspostavi. 

Uništavanje staništa (krčenje šuma zbog drveta, pretvaranje divljine u obradivo zemljište, zagađenje i slično) dominantni je faktor koji utiču na današnje izumiranje vrsta. Koliki uticaj ima globalno otopljavanje?

Moramo imati na umu da je uništavanje i zagađenje staništa neraskidivo povezano sa efektima globalnog zagrevanja naše planete. Često se uočava i obrazac da narušavanje staništa i zagađenje na svim nivoima mogu samo da dodatno pojačaju efekte globalnog zagrevanja. Otuda i sve češći letnji požari štirom Amazonije ili Sibira, gubljenje letnjeg ledenog pokrivača širom Arktika, ili sve češće i intenzivnije vremenske nepogode koje se javljaju čak i na onim prostorima na kojima su do sada bili nezabeleženi ili veoma reko zabeleženi. U uslovima izrazito brze promene klime vrste mogu migrirati u neko drugo, povoljnije stanište, mogu se prilagoditi nastalim promenama (za šta je potrebno vreme), ili konačno mogu nestati (izumreti) kao posledica nemogućnosti prilagođavanja.

Promena klime u geološkoj prošlosti oduvek je bilo i da su vrste uspevale da se prilagođavaju nastalim promenama. Neke su na tom putu bile uspešnije od drugih. Međutim, nikada promene klime nisu bile toliko drastične za tako kratko vreme. Počevši od sredine 19. veka, a intenzivno od sredine 20. veka, promene u životnoj sredini toliko su drastične da vrste nemaju vremena da se prilagode novim uslovima. Stoga se može zaključiti da promene klime na globalnom nivou jesu veoma važne prilikom njihovog nestanka. Naravno, u obzir se mora uključiti i čitav niz drugih, kako abiotičkih, tako i biotičkih faktora koji mogu biti dovedeni u vezu sa promenom klime.

Da li biolozi danas prepoznaju vrste u Srbiji koje nestaju upravo zbog promene klime?

Svakako da vrste u Srbiji nisu izuzetak od opšteg trenda povećanja broja vrsta koje imaju status ugružene ili kritično ugrožene. Ovi podaci zabeleženi su u tzv. crvenim knjigama koje na jednom mestu dokumentuju stanje vezano za određenu grupu organizama. Crvene knjige flore, vodozemaca, gmizavaca, ptica i nekih grupa insekata nedvosmisleno pokazuju trend ugroženosti opšte biološke raznovrsnosti. Prateći određenu grupu organizama, biolozi mogu da identifikuju status ugroženosti vrsta, ali i da prepoznaju rešenja koja pružaju mogućnost da se zatečeno stanje poboljša u budućnosti.