Australijska savezna država Tasmanija je jedna od prvih mesta u svetu koje je postiglo neto negativne emisije ugljen-dioksida, odnosno količine ovog gasa koji se na njihovoj teritoriji uklanja iz atmosfere su veće od onih koje se oslobađaju, pokazuje nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Environmental Research Letters.
Studija, koju su sproveli profesor Brendan Mekej sa Univerziteta Grifit i profesor Dejvid Lindenmejer sa Australijskog nacionalnog univerziteta, navodi da je ovo postignuće došlo prvenstveno kao rezultat smanjenje seče autohotnih šuma, pošto su uvedene drastične promene u upravljanju šumama 2011. i 2012.
„Došlo je do ogromne promene u emisijama ugljen-dioksida. Tasmanija je od neto emitera ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte došla do toga da ih sada uklanja više nego što emituje u atmosferu. Neto emisije Tasmanije su sada negativne. To nam pokazuje da promena u upravljanju šumama može imati značajan uticaj na klimatske promene“, kaže koautor studije profesor Lindenmejer.
Tasmanija je i ranije imala nizak profil emisije gasova sa efektom staklene bašte, jer se uglavnom snabdeva energijom dobijenom iz hidrocentrala. Kao rezultat toga, glavni uzrok emisije štetnih gasova je seča u autohtonim šumama.
„Kako se navodi u našem radu, značajan izvor emisija je deforestacija i degradacija zbog seče autohtone šume“, rekao je profesor Mekej.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Krčenje šuma dovodi do ispuštanja, ogromne količine ugljenika u atmosferu, autori zbog toga ističu da je upravljanje šumama ključna komponenta klimatskih akcija i da bi druge države i oblasti trebalo da usvoje slične strategije kako bi pomogle u ispunjavanju ciljeva Pariskog sporazuma.
Navode da ovo posebno važi za mesta sa zastarelom drvnom industrijom, a kao primer navode australijsku saveznu državu Viktoriju, koja zbog seče šuma emituje količine ugljen-dioksida ekvivalentne emisiji koju proizvede 730.000 vozila svake godine.
Stručnjaci sugerišu da bi farme ili plantaže drveća mogle biti dovoljne da zadovolje potražnju za drvetom bez uništavanja autohtonih šuma i povećanja emisija.
