Naučnici sa univerziteta iz Istočne Anglije (Engleska) kvantifikovali su benefite zaustavljanja porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C i mapirali žarišne tačke klimatskih promena u svetu.
Rizici za ljude bili bi smanjeni i do 85% ukoliko se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 °C u odnosu na situaciju u kojoj bi temperatura porasla za 3,66 °C.
Autori studije proračunavali su izloženost ljudi različitim rizicima klimatskih promena, od nestašica vode preko toplotnog stresa do vektorskih bolesti, u tri različita scenarija – pri globalnom zagrevanju od 1,5 °C, 2 °C i 3,66 °C. Potom su uporedili rezultate. Pri proračunima uzeli su u obzir i efekte promene klime na poljoprivredne prinose i ekonomiju, a korišćene su sofisticirane kompjuterske simulacije.
Rizici rastu što je veći porast temperature – tako u svetu koji se zagrejao za 2 °C postoji između 26% i 74% manje rizika u poređenju sa onim u kome je temperatura porasla za 3,66 °C. Na planeti koja uspe da ostvari ambiozniji cilj iz Pariskog sporazuma ljudi bi bili za između 32% i 85% bezbedniji. Raspon između procenata je veliki zato što je obuhvaćeno nekoliko različitih indikatora pa su tako neki od rizika manje ili više smanjeni.
Najugroženije oblasti pri porastu srednje globalne temperature od 1,5 °C, odnosno 2 °C, prema naučnim projekcijama, biće Zapadna Afrika, Indija i Severna Amerika.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sa porastom temperature kontinuirano se povećava i rizik od suša – na svakom višem nivou globalnog zagrevanja stotine miliona više biće ugroženo sušama, jedan je od zaključaka analize. Ekonomski troškovi klimatskih promena su za 20% manji u slučaju da se srednja globalna temperatura poveća za 1,5 °C umesto 2 °C – procenjena neto vrednost štete iznosila bi 39 hiljada milijardi američkih dolara nasuprot 61 hiljadi milijardi.
„Naša saznanja su bitna zato što je cilj Pariskog sporazuma da se globalno zagrevanje ograniči ‘znatno ispod’ 2 °C i da se ‘ulože napori’ da to bude 1,5 °C. To znači da donosioci odluka treba da shvate prednosti težnje ka nižoj brojki”, kazala je predvodnica istraživanja Rejčel Varen.
Prema njenim rečima, trenutke politike rezultovale bi porastom temperature od 2,7 °C, dok bi Nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC) ograničili zagrevanje na 2,1 °C. „Uprkos tome što se planiraju brojne dodatne akcije za dalje smanjenje emisija, najoptimističniji scenario uključuje potencijalno ograničavanje zagrevanja na 1,8 °C. One međutim tek treba da budu sprovedene, a za 1,5 °C neophodno je još dodatnih akcija”, zaključila je istraživačica.
