Vrhovni sud Brazila prvi je na svetu prepoznao Pariski sporazum kao ugovor o ljudskim pravima koji ima prednost nad nacionalnim zakonima. Ovaj međunarodni dokument o klimatskim promenama je potpisalo 196 zemalja u cilju održanja porasta srednje globalne temperature ispod 2 °C, ali za sada mu je samo jedna dala posebno značajan pravni status.
Do ove nesvakidašnje odluke u Brazilu doveo je slučaj koji su 2020. godine pokrenule četiri partije (Radnička partija, Partija socijalizma i slobode, Brazilska socijalistička partija i Mreža održivosti) protiv vlade zato što poslednjih godina nije uspevala da distribuira novac iz klimatskog fonda.
Brazilski klimatski fond je uspostavljen 2009. godine, ali je od 2019. potpuno nefunkcionalan – kako se ističe, godišnji planovi nisu izrađivani i novac nije usmeravan na projekte u oblasti borbe protiv globalnog zagrevanja.
Vlada Brazila je u svojoj odbrani navela da klimatski fond nije zaštićen ustavom i da bi mešanje sudske vlasti narušilo princip razdvajanja moći. Vrhovni sud je međutim prepoznao važnost ovog fonda u mitigaciji klimatske krize i doneo presudu da je ponovna alokacija sredstava zapravo ustavna obaveza izvršne vlasti kako bi se smanjile emisije.
Sudije su tom prilikom razjasnile status Pariskog sporazuma u Brazilu – sporazumi na polju zaštite životne sredine, prema njihovoj presudi, predstavljaju posebnu vrstu ugovora o ljudskim pravima koja je u pravnoj hijerarhiji iznad običnih zakonskih propisa.
Samim tim, svaki brazilski zakon ili ukaz koji krši sporazum o klimatskim promenama, uključujući i Nacionalno utvrđene doprinose, može da bude poništen. Svako postupanje ili propust, suprotno ovoj zaštiti, označava se kao direktno kršenje ustava i ljudskih prava.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Pored Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Australije, Brazil važi za jedno od žarišta klimatskih sporova, ali je ovo prvi slučaj koji je dospeo do Vrhovnog suda ove zemlje. Sudijama predstoji donošenje presude u još najmanje dva – oba se tiču Amazonije.
Prvi slučaj poziva na pravilnu implementaciju Akcionog plana za sprečavanje i kontrolu krčenja Amazonske prašume, dok se drugi odnosi na upravljanje fondom za Amazoniju.
Dosadašnje klimatske akcije Brazila su daleko od dovoljnih. Najveći izvori gasova sa efektom staklene bašte su deforestacija i poljoprivreda. Presuda Vrhovnog suda mogla bi da promeni situaciju na bolje, ali i da posluži kao primer koji će slediti ostale zemlje, te da tako ima pozitivan uticaj koji seže izvan granica Brazila.