Stopa gubitka mangrovih šuma znatno je smanjena u toku protekle decenije – kako se procenjuje u novom izveštaju Alijanse mangrova, godišnje je nestajalo u proseku 66 kvadratnih kilometara mangrova što je oko 0,04% ukupne površine, dok su gubici od 1996. do 2010. bili skoro pet puta veći i iznosili su 327 kvadratnih kilometara (0,21%).
Ipak, s obzirom na ogromnu važnost ovih specifičnih ekosistema za nas i našu planetu, autori naglašavaju da bi njihov nestanak trebalo dodatno da se obuzda, te da se svede na nulu do 2030.
Šume mangrova su od 1996, zaključno sa prošlom godinom, izgubile skoro 12 hiljada kvadratnih kilometara. Sa druge strane, primećeno je i njihovo proširenje od oko 5,2 hiljade kvadratnih kilometara pre svega na ušćima i deltama reka. Mangrove šume čini raznoliko drveće i žbunje koje raste u slanim vodama, pretežno u tropskim i suptropskim područjima.
Prema mapama koje je izradio globalni tim za posmatranje mangrova, ove šume se trenutno prostiru na oko 147 hiljada kvadratnih kilometara. To je više u odnosu na prošlogodišnje procene ali se rezultati pripisuju, pre svega, unapređenju mapa, a ne realnim dobicima.
Inače, za smanjenje mangrovih šuma su direktno odgovorni ljudi koji raščišćavaju ili vrše prenamenu zemljišta, ali i promene koje je teže iskontrolisati kao što su oluje. Najveći gubici u proteklih 25 godina zabeleženi su u Jugoistočnoj Aziji, gde je nestalo 4,8% mangrova.
Na svetskom nivou šume mangrova pohranjuju 6,23 gigatona ugljenika, što je, prema izveštaju, ekvivaletno sa 22,86 gigatona ugljen-dioksida. Ovo je otprilike dve trećine emisija fosilne industrije koje se projektuju za ovu godinu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naravno, doprinos borbi protiv klimatskih promena ne predstavlja jedinu bitnu ulogu mangrovih šuma – između ostalog, svoj značaj dokazale su i 2004.
Naime, u decembru te godine dogodio se najsmrtonosniji cunami u ljudskoj istoriji koji je odneo preko 200 hiljada života i naneo ogromnu štetu zajednicama iz četrnaest zemalja koje naseljavaju obale Indijskog okeana. Uprkos dramatičnoj situaciji – studija, objavljena godinu dana kasnije, pokazala je da su zaštitu priobalnim selima pružile upravo šume mangrova: one su smanjile jačinu talasa te tako sprečile još veća stradanja i gubitke.
Kako se navodi u izveštaju, svake godine šume mangrova preveniraju oštećenje imovine u vrednosti od 65 milijardi dolara i smanjuju rizik od poplava za oko 15 miliona ljudi. Povrh toga, zahvaljujući ovom tipu vegetacije jača se otpornost na negativne uticaje klimatskih promena poput porasta nivoa mora, a takođe su značajni i u obezbeđivanju sredstava za život i hrane za stanovništvo.
Mangrove šume stabilizuju obale, redukuju eroziju i podstiču rast biodiverziteta. U ovim ekosistemima žive i razmnožavaju se morska stvorenja kao što su ribe, ostige i škampi.
Zbog svega navedenog autori izveštaja apeluju na potpuno zaustavljanje gubitaka mangrovih šuma do kraja decenije, kao i na obnovu polovine izgubljenih mangrova uz dvostruko snažniju zaštitu.
