Na prvu loptu deluje kontraintuitivno da se švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg pridruži protestu protiv vetroelektrana u Norveškoj. Međutim, to je upravo ono što se desilo ove nedelje, a razlozi nemaju nikakve veze sa njihovom ulogom u energetskoj tranziciji. Priča je mnogo kompleksnija od toga i pokazuje zašto je bitno pažljivo planiranje lokacije obnovljivih izvora i razgovor sa lokalnim stanovništvom.
Naime, desetine demonstranata, među kojima je bila i Tunberg, formiralo je lanac ispred zgrada norveške vlade u Oslu kako bi blokirali ulaz u ministarstva.
Ovo predstavlja znak pobune protiv dve vetroelektrane izgrađene na teritorijama koje naseljava starosedelački narod Sami. Oni su u regionu Fosen, u centralnim delovima zemlje, stotinama godina unazad uzgajali irvase. Samiji, inače jedina autohtona grupa prepoznata u Evropskoj uniji, smatraju da vetroturbine narušavaju njihovu viševekovnu tradiciju zato što se zauzima zemljište za ispašu životinja.
Vetroelektrane protiv kojih su se pobunili neke su od najvećih na tlu Evrope i sačinjava ih ukupno 151 turbina visoka skoro 90 metara. Predstavnici starosedelačkog naroda Sami, podržani između ostalog klimatskim aktivistima, zahtevaju da se vetroelektrane razmontiraju.
„Prava starosedelaca, ljudska prava, moraju da idu ruku pod ruku sa zaštitom klime i klimatskom akcijom”, izjavila je Tunberg za Rojters. Policija ju je u sredu, na negodovanje prisutnih, udaljila sa protesta zajedno sa još desetak saboraca.
Na strani Samija je i Vrhovni sud Norveške koji je u oktobru 2021. presudio da vetroelektrane krše njihova zaštićena kulturna prava tako što ugrožavaju pašnjake irvasa.
Ali skoro godinu i po dana kasnije vetroturbine i dalje rade.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako navode iz norveškog ministarstva nafte za CNN, uprkos tome što je Vrhovni sud proglasio dozvole za izgradnju nevažećim, odluka nije praćena presudom da se vetroturbine odstrane. Dodali su da je u toku potraga za rešenjem koje bi omogućilo koegzistenciju irvasa i vetroelektrana.
Iako zemlja ostaje veliki proizvođač nafte i gasa, vetroenergija je važan segment tamošnje energetske tranzicije. Norveška gotovo svu struju proizvodi iz obnovljivih izvora, pre svega vode.
Ipak, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte ne treba da se odvija na račun ljudi i životinja, te ovaj primer pokazuje važnost planiranja lokacije i razgovora sa lokalnim stanovništvom. Starosedelački narod Sami, koji živi u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj i Rusiji, već se nalazi na ozbiljnom udaru klimatske krize.
Arktik se zagreva četiri puta brže od ostatka sveta što otežava ispašu irvasa. Zbog povećanja kišnih padavina preko njihove hrane formira se ledeni prekrivač.
