Preko 1.000 super-emitera, pretežno gasnih i naftnih polja, oslobodilo je ogromne količine metana u atmosferu tokom 2022, otkriva britanska medijska kuća Guardian. Iako se znatno kraće zadržava u odnosu na ugljen-dioksid, zabrinjava čak 80 puta veća moć zagrevanja koju poseduje ovaj gas sa efektom staklene bašte.
Kako stoji u tekstu, tokom najgoreg jedinstvenog slučaja curenja metana, u avgustu prošle godine, oslobodila se količina zagađenja jednaka vožnji 67 miliona automobila. To se dogodilo u Turkmenistanu, na obali Kaspijskog jezera. Na sat je curelo 427 tona metana.
Super-emiteri detektovani su pomoću satelitskih snimaka. U analizu su, pored emisija metana pri eksploataciji gasa i nafte, uključeni i rudnici uglja i odlagališta otpada, ali ne i prirodni izvori ovog gasa. Curenje može da potraje između nekoliko sati i nekoliko meseci.
Najviše žarišnih tačaka, nastalih proizvodnjom fosilnih goriva, autori studije uočili su u Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji i Turkmenistanu.
Šta su bombe metana i zašto treba da nas brinu?
Zasebno naučno istraživanje mapiralo je ukupno 55 tzv. bombi metana, odnosno gasnih polja u sklopu kojih bi curenje, nastalo potpunom eksploatacijom resursa, rezultovalo u štetnim emisijama ekvivalentnim oslobađanju najmanje jedne milijarde tona ugljen-dioksida.
Ali situacija bi mogla da bude još sumornija. Emisije metana ne zaustavljaju se na gasnim poljima; on se takođe prodaje i pri upotrebi spaljuje, pri čemu se oslobađa ugljen-dioksid. Kada se ove emisije saberu sa emisijama procurelog metana, lista tzv. bombi metana mogla bi da se uveća na 112.
Ako koristimo ovu računicu, ukupne buduće emisije iz gasnih polja izjednačile bi se sa oslobađanjem 463 milijardi tona ugljen-dioksida, što je više nego što, prema aktuelnim brojkama, nastane eksploatacijom svih fosilnih goriva u periodu od jedne decenije.
Međutim, ono što je posebno bitno u svetlu klimatskih promena jeste da bi se ovako samo emisijama metana premašio preostali karbonski budžet dostupan za ograničenje porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C, a koji iznosi 380 milijardi ugljen-dioksida.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nazire se klimatska katastrofa potpomognuta metanom, ali rastuća uloga satelita u detektovanju krivaca i sve veća politička volja da se svet obračuna sa potentnim gasom sa efektom staklene bašte ulivaju nadu u zeleniju sutrašnjicu.
Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, fosilna industrija, počev od 2024, moraće da plaća 900 dolara za svaku tonu metana koju oslobodi iz bušotina, cevovoda i druge infrastrukture. Od 2026. nameti će poskupeti na 1.500 dolara po toni.
Kako navode naučnici, najbrže i najjeftinije rešenje za smanjenje emisija metana podrazumeva usmeravanje fokusa na curenje metana.
Prema jednoj studiji, emisije metana mogu da budu prepolovljene praktično besplatno. Ukoliko bi procureli gas bio uhvaćen i distribuiran, prihodi od prodaje mogli bi da pokriju troškove popravki infrastrukture, koje su zapravo često jednostavne i uključuju samo zamenu pokvarenih delova.
Na 26. Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, održanoj u Glazgovu 2021, više od 100 zemalja dogovorilo se da smanji antropogene emisije metana za 30% do kraja decenije. Broj potpisnica u međuvremenu dostigao je 150, ali neki od ključnih aktera, kao što su Rusija i Turkmenistan, i dalje se zadržavaju po strani.
Eksperti naglašavaju da je ovaj cilj realan, te da bi doveo do toga da se spreči globalno zagrevanje za 0,2 °C do sredine veka. Posledično smanjenje zagađenja vazduha bi donelo i neke druge koristi kao što su prevencija oko 6 miliona preveremenih smrti i smanjeni gubici useva.
Od početka industrijskog doba koncentracije metana u atmosferi su se gotovo udvostručile, a za ovako drastičan porast odgovoran je čovek. Prema izveštaju Globalne inicijative za metan, atmosferskog metana ima gotovo dvesta puta manje od ugljen-dioksida, ali njegov doprinos u ukupnom porastu srednje globalne temperature procenjuje se na jednu četvrtinu.
Porast koncentracije metana posebno je uočljiv nakon 2007, a dalje ubrzanje predstavljalo bi veliku pretnju za ostvarivanje Pariskog sporazuma. Ukoliko želimo da izbegnemo najgore scenarije, ne smemo da zanemarimo ulogu metana u globalnom zagrevanju.
