Ne možemo više da ignorišemo krizu na polju vodnih resursa. Ako se ona ne reši, nećemo uspeti u borbi protiv klimatskih promena, kao ni u dostizanju Ciljeva održivog razvoja (SDGs), a nijedna osoba, mesto, privreda i ekosistem neće biti pošteđeni, upozorava Globalna komisija za ekonomiju voda. U svetlu skorašnje konferencije Ujedinjenih nacija o vodama, koja počinje u sredu, 22. marta, u Njujorku, eksperti ove komisije objavili su izveštaj koji donosi zabrinjavajuća saznanja:
- Globalna potražnja za slatkom vodom mogla bi do kraja decenije da premaši zalihe za čak 40%. Ozbiljne nestašice prete već pogođenim regionima.
Klimatske promene, porast stanovništva i višedecenijsko neadekvatno ophođenje prema vodi dovelo je do toga da su zalihe slatke vode poljuljane, kako lokalno tako i globalno, a stanje bi u budućnosti moglo da postane još dramatičnije – u slučaju izostanka akcije.
Autori analize ističu da nacije moraju da se ophode prema vodi kao prema međunarodnom zajedničkom dobru s obzirom na međuzavisnost i to da nekontrolisana upotreba, zagađenje i klimatske promene na svetskom nivou ugrožavaju ovaj resurs.
S tim na umu, takođe hitno treba da se obustavi subvencionisanje ekstrakcije i prekomernog korišćenja vode kroz nepravilno usmerena finansijska sredstva, dok industrije – od rudarstva do proizvodnje – treba da stanu na kraj rasipanju.
Globalna komisija za ekonomiju vode poziva na napuštanje subvencija u poljoprivredu i vodu koje svake godine idu i do 700 milijardi dolara, a aktivnostima koje one stimulišu doprinosi se neumerenoj potrošnji vode i drugim praksama štetnim po životnu sredinu.
Troškovi od više milijardi dolara nastaju zbog curenja u sistemima za vodosnabdevanje stoga se preporučuje njihovo drastično smanjenje kroz kontinuirano održavanje, primenu postojećih tehnologija kao što su PVC cevi i mapiranje pukotina. Primera radi, oko 40% gradske vode u vodovodima se gubi usled curenja zastalerih cevovoda.
U izveštaju se potcrtava sedam ključnih preporuka koje uključuju preoblikovanje globalnog upravljanja vodnim resursima, povećanje investicija kroz javno-privatna partnerstva, pravilno određivanje cene vode i kreiranje mehanizama za prikupljanje novca za projekte u zemljama u razvoju i srednjerazvijenim zemljama.
Naglasak je na neodložnosti situacije: do 2030. preporučuju se hitne aktivnosti na polju obnove močvara i iscrpljenih podzemnih voda, reciklaže vode u industriji i prelaska na preciznu poljoprivredu koja bi efikasnije koristila vodu. Dodatno, savetuje se i izveštavanje kompanija o njihovom vodenom otisku.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naposletku vraćamo se na sam početak i osnovnu poruku, a to je da reforme u oblasti voda treba da se odvijaju na međunarodnom nivou. Dalje, treba da se uzmu u obzir žene, poljoprivrednike, starosedeoce i druge grupe koji se nalaze u prvoj liniji odbrane voda.
Voda je, kako naglažavaju iz Globalne komisije za ekonomiju vode, neophodan aspekt zdravlja i blagostanja ljudi i planete. Međutim, naš napredak daleko kaska za ciljevima, narušavajući celokupnu agendu održivog razvoja.
Da su stanovnici svesni opasnosti pokazuje nedavno istraživanje. Naime, kako je saopštio Svetski fond za prirodu (WWF), čak 58% ljudi širom sveta veoma je zabrinuto zbog nedostatka vode.
U međuvremenu, prvoj konferenciji Ujedinjenih nacija o vodama u poslednjih 46 godina, uprkos pozivima, prisustvovaće tek mali broj svetskih lidera – većinu zemalja predstavljaće ministri ili visoki zvaničnici. Prethodne pokušaje da se organizuje ovakav događaj osujetile su upravo vlade zbog manjka podrške međunarodnom upravljanju ovim resursom.
Da li će konačni susret Ujedinjenih nacija s fokusom na vodu rezultovati globalnim ujedinjenjem tim povodom, ostaje da vidimo.
