U ponedeljak, 10. aprila, od jedan sat posle ponoći do pet sati posle podne, vetroelektrane su pokrivale između 40 i 50% proizvodnje električne energije u Hrvatskoj, pokazuju podaci CRO WindEnergy. To znači da je u trajanju od 18 sati vetar dominirao nacionalnim elektroenergetskim kapacitetima.
Najveći udeo u proizvodnji struje vetroelektane su dostigle oko pet sati ujutru sa 719 megavata, odnosno 51,84% od neophodnih 1387 megavata.
Sa druge strane, u istom vremenskom periodu istog dana, u Srbiji udeo vetra u proizvodnji električne energije kretao se u rasponu od 0,19 do 6,26%.
Visok procenat vetra u proizvodnji struje omogućila je, kako ocenjuje konsultant za energetiku dr Nenad Jovanović na svom Tviter profilu, mala potrošnja. Ponedeljak je u Hrvatskoj bio neradan dan zbog uskršnjih praznika što je dovelo da smanjenja potražnje za električnom energijom.
Svakako to ne umanjuje uspeh i demonstrira da elektromreža može da funkcioniše i sa izuzetno visokim procentualnim učešćem ovog obnovljivog izvora.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ukupna snaga vetroelektrana priključenih na hrvatsku elektromrežu, zaključno sa prošlom godinom, iznosi 1.043 megavata.
Prema ocenama stručnjaka, zemlja ima veliki potencijal za iskorišćenje vetroenergije. Izveštaj organizacije Ember otkriva da je prošle godine skoro 20% struje u Hrvatskoj poteklo od vetra, što je rast u odnosu na 2015. kada je to iznosilo manje od 10%.
U međuvremenu, razvoj vetroelektrana kod nas stagnira na 398 megavata od 2019. godine. Uprkos tome što postoji mnogo projekata, proces se odvija sporo i postoji mnogo poteškoća.
