Nauka o klimatskim promenama je mnogo napredovala poslednjih godina i sada sa većom dozom izvesnosti možemo da govorimo o posledicama koje se očekuju ukoliko ne dođe do smanjenja emisija gasova staklene bašte. Ali modeli koje koristimo još uvek nisu savršeni i i dalje postoje procesi koje nismo dovoljno razumeli, a koji mogu u velikoj meri uticati na to kakva nas klima očekuje u budućnosti. Dva najvažnija pojma koja bi trebalo objasniti, a koji su važni kada govorimo o nepredvidljivosti jesu efekat povratne sprege i tačke preokreta.
Efekat povratne sprege
Efekti povratne sprege su procesi koji se događaju zbog klimatskih promena i pojačavaju inicijalne posledice zagrevanja, a kako se to dešava najbolјe je objasniti primerima.
Jedan od najpoznatijih efekata povratne sprege nastaje zbog gublјenja ledenog pokrivača. Naime, sneg je bele boje i zbog toga reflektuje nazad najveću količinu sunčeve energije koju dobija. Nјegovim toplјenjem i smanjivanjem ledenog pokrivača u polarnim predelima stvara se sve veći broj tamnih mesta (mesta gde se otkrila zemlja ili okean) koja su u stanju da upiju mnogo veću količinu toplote. Ta tamna mesta se zagrevaju i doprinose toplјenju snega i leda koji su ostali oko njih, što stvara još više tamnih mesta čime se proces ponavlјa i pojačava.
Drugi primer efekta povratne sprege jeste odmrzavanje trajno zaleđenih zemlјišta i jezera, ili permafrosta, koji u sebi sadrži veliku količinu metana. Povećanje temperature u arktičkom predelu dovelo je do otapanja permafrosta što je rezultovalo znatno višim emisijama ovog gasa u poslednjih nekoliko decenija, naravno povećana koncetracija metana u atmosferi dalje utiče na još intenzivnije zagrevanje što ubrzava proces topljenja i dovodi do otpuštanja još veće količine ovog gasa staklene bašte u atmosferu.
Efekti povratne sprege još uvek nisu dovolјno istraženi i iz tog razloga nisu uklјučeni u modele IPCC-a koji predviđaju promene temperature. To je naišlo na kritike koje govore da se na taj način umanjuju razmere promena koje nas očekuju ukoliko se radikalno ne smanje nivoi emisija.
Tačke preokreta
Tačke preokreta su momenti posle kojih posledice postaju u najvećoj meri nepovratne. IPCC tačke preokreta definiše kao „nivo promena u odlikama jednog sistema posle kojih se on reorganizuje, često veoma brzo, i više se ne vraća u pređašnje stanje čak i kada se uklone pokretači promena“
Kao tačke preokreta vezane za klimatske promene najčešće se pominju sledeća četiri scenarija:
- Pucanje velikih delova ledenog pokrivača i njihovo survavanje u okean koje bi moglo značajno da utiče na porast nivoa mora;
- Promene u toku Golfske struje koja čini zapadnu Evropu toplijom nego što bi po geografskoj širini trebalo da bude;
- Ubrzani povratni efekti, poput iznenadnog oslobađanja ogromne količine metana iz permafrosta koja bi značajno ubrzala zagrevanje;
Opasnost od velikih promena klime na dugi rok. Većina modela bavi se predikcijama u narednih stotinak godina, i dok je za ljude to veoma dugi rok, naučnicima koji se bave geološkom istorijom Zemlјe to predstavlja veoma kratko vreme. Oni imaju bojazni da bi procesi koje smo sada stavili u pokret na duže staze mogli da imaju mnogo veće posledice od onih o kojima je do sada bilo reči.
Kada i pod kojim tačno uslovima bi ove tačke preokreta mogle da se dogode još uvek je oblast sa dosta nepoznatih, ali svaki od ovih scenarija u velikoj meri bi promenio sliku sveta i način na koji milioni lјudi žive svoje živote.
Sada je vreme za akciju
Efekat povratne sprege i tačke preokreta dobar su primer i argument zbog čega je važno preduzeti mere za smanjivanje emisija gasova staklene bašte u ovom trenutku, jer što duže čekamo to se više povećava šansa da se susretnemo sa nekim posledicama klimatskih promena koje nismo očekivali, a koje mogu imati velike posledice.
