Proces unapređenja ili modernizacije svetskih postrojenja za preradu gvožđa i čelika rezultovao bi ogromnim uštedama emisija ugljenika koje mogu da dostignu između 59 i 70 gigatona (milijardi tona) u periodu od 2020. do 2050. godine, pokazuje studija međunarodnog tima istraživača.
Količina ugljenika koju bismo uštedeli, samo zahvaljujući modernijim fabrikama gvožđa i čelika, otprilike je ekvivalentna količini koju čovečanstvo oslobodi u toku dve godine.
Kako bi došli do ovih zaključaka, naučnici su razvili sveobuhvatnu bazu koja obuhvata 19.678 pojedinačnih jedinica za preradu metala lociranih u 4.883 postrojenja širom sveta. U svoje proračune uključili su njihove tehničke karakteristike, uključujući tehnologiju prerade, lokacije, status, starost i podatke o radu.
„Naši rezultati oslikavaju živopisnu pozadinu za mogućnost postizanja neto nultih emisija pri proizvodnji gvožđa i čelika u budućnosti”, kazao je profesor Dabo Guan. „Implementacijom tehnologija sa niskim emisijama ugljenika u postojeće fabrike, kao i poboljšanjem sakupljanja i reciklaže otpada, sektor gvožđa i čelika može dramatično da smanji svoje emisije ugljenika.”
Ova industrija ima nezanemarljiv udeo u ukupnim globalnim emisijama ugljenika od oko 7%. Tokom 2019. godine, skoro tri četvrtine svetskog gvožđa poteklo je iz fabrika na ugalj što doprinosi karbonskom otisku.
Iako tehnološka rešenja za ublažavanje negativnog uticaja na klimu postoje, cena i vreme predstavljaju izazove – unapređenje postrojenja za preradu gvožđa i čelika je skupo i vremenski iscrpno. Zbog toga, ono se uobičajeno dešava na kraju radnog veka fabrika.
Oko 43% postrojenja za preradu gvožđa i čelika periodično je uvodilo novu opremu ili je na drugi način poboljšavalo procese, a sve kako bi produžilo svoj rad. Učestalost varira, ali se obično dešava između 15 i 27 godina upotrebe.
Kada bi se sve jedinice, koje trenutno prerađuju gvožđe i čelik, opremile niskoemisionim tehnologijama u predviđeno vreme za to, ukupne emisije iz ovog sektora pale bi za 58,7 gigatona do sredine veka.
Međutim, kada bi se to desilo pet godina pre roka, uštede bi bile za 16% veće i iznosile bi 69,6 gigatona ugljenika, procenili su autori studije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Analiza donosi i druge uvide u samu industriju, na primer da su neke od proizvodnih jedinica sa najvećim štetnim emisijama pretežno smeštene u Kini, Japanu i Indiji.
Istraživači se nadaju da će podaci biti iskorišćeni za identifikaciju poboljšanih načina da se unaprede zastarele čeličane kako bi se brže stiglo do neto nultih emisija u ovom sektoru.
