Foto: Flickr / Film Fledgling
Za nama je najtopliji mart ikada zabeležen u Srbiji, odnosno od 1951. godine, pokazuje novi mesečni bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Na nacionalnom nivou bilo je za 3,7 °C toplije od tridesetogodišnjeg proseka martovskih temperatura (1991-2020).
Na čak 12 od 27 glavnih meteoroloških stanica, mesec iza nas bio je najtopliji u istoriji merenja, uključujući između ostalih Novi Sad gde je odstupanje temperature iznosilo čak 4,6 °C, kao i Valjevo, Loznicu, Kikindu i Zrenjanin.
Na ovoj listi apsolutnih rekordera nalazi se i glavni grad Srbije. Treba imati u vidu da evidencija temperatura u Beogradu seže do davne 1888. što znači da nijedan mart u poslednjih 136 godina u prestonici nije bio topliji od marta 2024. sa prosečnom temperaturom od 12,1 °C.
Najviša maksimalna dnevna temperatura od neverovatnih 30 °C izmerena je 30. marta u Ćupriji. Ovo je, prema definiciji, bio tropski dan, odnosno dan kada maksimalna dnevna temperatura dostiže 30 °C ili više.
Temperatura je tog dana bila za skoro 17 Celzijusa viša nego prosečna maksimalna temperatura u Ćupriji tokom marta u periodu od 1991. do 2020. Razlike su još drastičnije kada se osvrnemo na period od 1961. do 1990: bilo je toplije za 18,3 °C.
Martovski tropski dan u Ćupriji registrovan je samo još jednom u istoriji merenja – u martu 1952, piše u zvaničnom mesečnom biltenu RHMZ-a.
Mart 2024. doneo nam je, u osvit proleća, letnje dane širom zemlje i najmanju visinu snežnog pokrivača na planinama u istoriji merenja
Mada u osvit proleća očekujemo tzv. prelazno vreme i u pripravnosti smo da nabacimo jakne, čini se da smo većinu proteklog meseca provodili u majicama kratkih rukava i laganoj odeći – upijajući Sunčeve zrake na otvorenom.
Ali kako i ne bismo?
U svetlu klimatskih promena, u martu su se širom Srbije desili prvi ovogodišnji letnji dani. To su dani tokom kojih maksimalna dnevna temperatura premašuje dvadeset peti podeljak na Celzijusovoj skali.
„Iako većina možda trenutno uživa u ovom letu pre leta, imajte na umu da nam leti neće biti toliko prijatno kada temperatura bude znatno viša nego što bi smo očekivali da klima nije promenjena”, upozorio je ranije prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Kako navodi RHMZ, u čitavoj zemlјi je zabeleženo od dva do tri letnja dana izuzev planinskih predela.
Međutim, ni naše planine nisu bile lišene anomalija: na Kopaoniku i Crnom Vrhu zabeležen je samo jedan ledeni dan kada temperature ostaju „ispod nule”. To je rekordno nizak broj ledenih dana na Kopaoniku tokom marta.
U planinskim predelima sneg jeste padao, ali visina snežnog pokrivača bila je takođe rekordno niska. Najveća visina snežnog pokrivača na Kopaoniku od 19 cm izmerena je 14. marta 2024, dok je prethodni minimum u martu iznosio 26 cm, zabeležen 5. marta 1990. Najmanja visina snežnog pokrivača od početka meteoroloških merenja registrovana je i na Crnom Vrhu – samo 3 cm, što je dvostruko manje od ranijeg rekorda od 6 cm iz 2002.
Mrazni dani, kada minimalna temperatura u toku jednog dana padne „ispod nule”, izostali su u Beogradu, što je i uobičajeno. Na tom polju, Zlatibor je taj koji je odskočio od normale – samo šest zabeleženih mraznih dana predstavlja dosadašnji minimum za mart.
Loznica i Požega su od 27. do 31. marta pretrpele toplotni talas – kontinuirani niz od pet i više dana kada se maksimalna dnevna temperatura vazduha kreće u kategorijama veoma toplo i ekstremno toplo.
Aprilski mesečni bilten RHMZ-a mogao bi da ilustruje sličnu sliku – ali na teritoriji čitave zemlje. Od 8. aprila u celoj Srbiji je na snazi upozorenje o toplotnom talasu, od Bačke, Banata i Srema preko Beograda i Šumadije do Kosova i Metohije.
Mart je bio najtopliji i na globalnom nivou
Preko četvrtine planete Zemlje doživelo je svoj najtopliji ili drugi najtopliji mart u istoriji merenja, napisao je na osnovu Kopernikusovih podataka klimatolog Brajan Bretšnajder na društvenoj mreži X (nekadašnji Tviter).
Shodno tome, mart je bio rekordno topao na globalnom nivou. Najtoplijem martu na planeti prethodili su, redom, najtopliji jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar, decembar, januar i februar. Dakle, mart 2024. bio je deseti najtopliji mesec u nizu, što je apsolutno bez presedana.
Kada je reč o našoj zemlji, najtopliji mart usledio je nakon najtoplijeg februara koji je bio za nezapamćenih 6,3 °C topliji od normale. Bio je to „tek” drugi uzastopni rekordno topao mesec kod nas.
Ali ovo što nam se dešava nije takmičenje u kategoriji koja zemlja na svetu je „preživela” najviše najtoplijih meseci u nizu.
Štaviše, borba protiv klimatskih promena je trka sa vremenom – trka da kao čovečanstvo do kraja veka obuzdamo globalno zagrevanje na 1,5 °C ili 2 °C u odnosu na predindustrijsko razdoblje. To smo se dogovorili još u Parizu 2015. godine, a sve kako bismo izbegli najgore posledice klimatskih promena – po poljoprivredu, skijaške centre, životinje, biljke… Čitave ekosisteme i zajednice na svim meridijanima.
Naš najvažniji kolektivni poduhvat u ostvarenju tog cilja jeste smanjenje emisija gasova koji zagrevaju Zemlju što se postiže energetskom tranzicijom sa fosilnih goriva na obnovljive izvore.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako se njihov porast u vazduhu usporio u odnosu na protekle godine, koncentracije ugljen-dioksida, metana i azot-oksida skočile su u prošloj godini na rekordne nivoe, pokazuju podaci američke Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA).
Dok god ne shvatimo hitnost ambiciozne klimatske akcije, planeta će pred našim očima nastaviti da se neumoljivo zagreva.
