Leto 2024, najtoplije u istoriji merenja, kako u Srbiji tako i u Evropi, i globalno, zvanično je završeno ovog vikenda: 22. septembar obeležio je kraj kalendarskog leta, dok je tzv. meteorološko, o kojem često pišemo, trajalo od 1. juna do 31. avgusta.
Sada kada smo sakupili ne samo utiske, već i podatke, možemo sa distance da sagledamo širu sliku, i da odaberemo perspektivu koja će nam pomoći da razumemo ovo leto, ali i da ga bolje zapamtimo.
Jer, ono sada postaje reper u odnosu na koji ćemo meriti sva buduća leta – naravno, sve dok ga usled klimatskih promena, neko od nadolazećih ne bude prevazišlo.
Mada je ovogodišnje leto bilo ubedljivo najtoplije od kad postoje merenja u Srbiji, u proseku gotovo za čitav stepen Celzijusa vrelije od prethodnog rekordera (2012. godine), tokom ovog leta svejedno nismo videli mnogo obaranja apsolutnih temperaturnih rekorda, pa su u mnogim gradovima kao najviše ikada izmerene temperature ostale one iz toplotnog talasa koji se dogodio jula 2007. godine.
Ono po čemu se ovo leto izdvojilo nisu „puki” rekordi, već istrajnost vrućina: kao što smo već pisali, u nekim gradovima u Srbiji ovog leta dogodili su se nizovi tropskih dana koji su trajali i duže od dva meseca.
Samim tim, takva jedna vremenska perspektiva je jedan od boljih metoda za „merenje” i razumevanje ovog maratonskog leta.
Važno je porediti aktuelno stanje ne sa aktuelnim normalama, jer je ono što je danas „normalno” već i samo izmenjeno usled globalnog zagrevanja.
Tačnija i informativnija slika se dobija kada se sadašnjica uporedi sa malo daljom prošlošću, u ovom slučaju sa prosečnim vremenskim uslovima tokom tri decenije od 1961. do 1990. godine, što se, grubo rečeno, može smatrati poslednjim decenijama pre nego što su posledice klimatskih promena zaista uzele maha.
Izdvojili smo primer četiri grada u Srbiji, gde se jasno može videti koliko je ovo leto drastično drugačije od onoga što je leto nekada bilo.
Evo koliko su vrućine ovog leta odstupale od nekadašnje normale, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Ćupriji (koja je, nažalost, ovog leta ostala zabeležena kao temperaturni rekorder):
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ovog leta smo na različite načine približavali temu ekstremnih temperatura i pratećih opasnosti – pročitajte više o zdravstvenim rizicima i posledicama, o ekstremnoj letnjoj suši koja je rastuća pretnja po poljoprivredu i uopšte ekonomiju Srbije, kao i o rastućoj letnjoj potrošnji struje usled sve veće potrebe za hlađenjem.
