Termoelektrana Morava je jedna od dve termoelektrane za koje se planira konzervacija i gašenje / foto: EPS
Ovaj oktobar doneo nam je ne jednu, već dve dobre vesti za domaću energetsku tranziciju.
Elektroprivreda Srbije (EPS) raspisala je prošle nedelje tender za konzervaciju dve termoelektrane, Morave i Kolubare, dok je vlada sredinom meseca potpisala ugovor za razvoj jednog gigavata solara i baterija sa konzorcijumom Hyundai Engineering i UGT Renewables.
Raspisani tender, u vrednosti od 38 miliona dinara, u suštini znači da će se u narednim godinama postrojenja na ugalj, ukupne snage 364 megavata, zatvoriti. Kako bi se smanjili negativni uticaji na životnu sredinu, lokalnu privredu i poreske obveznike, gašenje termoelektrana zahteva pažljivo planiranje, a jedna od ključnih planskih aktivnosti je konzervacija kapaciteta. To će omogućiti očuvanje vitalnih komponenti za eventualni ponovni rad u slučaju potrebe.
Istovremeno, treba da se analizira i definiše moguća alternativna namena lokacija na kojima se nalaze TE Morava i TE Kolubara, uključujući mogućnost da neki delovi opreme ostanu u funkciji kao strateška rezerva elektroenergetskog sistema Srbije.
Kako prenose mediji, u tehničkoj dokumentaciji navodi se da se u poslednjih nekoliko godina, sve veći broj termoelektrana, posebno onih na čvrsta fosilna goriva, postepeno stavlja van upotrebe zbog njihovog negativnog uticaja na životnu sredinu.
Prema Nacionalnom planu za smanjenje emisija (NERP), blokovi termoelektrana koji ne ispunjavaju ekološke standarde za smanjenje emisija mogli su da rade sa ograničenjem od dvadeset hiljada radnih sati u periodu od 2018. do 2024. I TE Morava i TE Kolubara prekoračuju granične vrednosti emisija i proizvode struju preko propisima utvrđenog vremenskog okvira.
Međutim, po svemu sudeći, nazire se kraj njihovom nezakonitom poslovanju, ali i poslovanju uopšte.
Sa druge strane, najkasnije do 1. juna 2028. godine, kako je navedeno u ranijem javnom pozivu, naša zemlja treba da dobije šest novih solarnih elektrana, ukupne instalisane snage 1.200 megavata, koje će se graditi u Leskovcu, Zaječaru, Bujanovcu, Lebanu, Negotinu i Odžacima.
Strateško partnerstvo konzorcijuma sa Srbijom vredno je 1,6 milijardi evra, otkrio je izvršni direktor kompanije UGT Renewables, Adam Korteze.
Posredi je jedna od najvećih investicija u solar na čitavom evropskom kontinentu koja obuhvata i baterijske sisteme za skladištenje energije snage od najviše 200 megavata.
Solarna elektrana Sikole (Negotin/Zaječar) imaće priključnu snagu od 461 megavata, Jasenica (Negotin/Zaječar) od 70,2 megavata, Jablanica (Leskovac/Lebane) od 303 megavata, Togočevce (Leskovac/Lebane) od 65,9 megavata, Bački Gračac (Odžaci) od 65,9 megavata i Srpska Kuća (Bujanovac) od 35,1 megavata.
Poređenja radi, trenutno najveća solarna elektrana u našoj zemlji je DeLasol u Lapovu sa priključkom od 9,9 megavata.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Solarne elektrane će u proseku moći da proizvedu 1,6-1,7 teravat-časova”, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić, „što je isto koliko Srbija uveze, i to kada je struja prilično skupa i najtraženija u regionu.”
On je naglasio da će za vreme trajanja projekta od trideset godina zemlja uštedeti 3,6 milijardi evra, odnosno sto dvadeset miliona evra godišnje, a procene su i više jer se očekuje, kako je dodao, drastičan rast cena struje.
Ali ne štedi se samo novac, već i ugljen-dioksid… Procenjuje se da će se u toku godine emisije ovog gasa, zahvaljujući projektu, smanjiti za 1,36 miliona tona. A upravo je dekarbonizacija ključno sredstvo u borbi za zauzdavanje globalnog zagrevanja.
