Interaktivna mapa nacionalnih parkova Srbije

FOTO: Bojan Džodan

Zbog čega je bitno da risevi pređu „državnu” granicu između Srbije i Rumunije i na koji ih način klimatske promene ometaju u tome? Kako su staroplaninski vodopadi podneli ovogodišnju sušu? I da li se isplati odlazak na skijanje na Kopaonik u svetlu daljeg porasta temperature ili da ipak idete preko „skijama za snegom”?

Odgovori na ova i druga pitanja kriju se u našoj originalnoj, interaktivnoj mapi nacionalnih parkova Srbije.

Kroz proteklih šest meseci, obišli smo nacionalne parkove Srbije: Đerdap, Frušku goru, Taru i Kopaonik, kao i planine Kučaj i Beljanicu i park prirode „Stara planina”, dva prostranstva koja su proglašena za nacionalne parkove 2022. godine, ali čija je sudbina za sada neizvesna.

U svakom od ovih zaštićenih područja, zaposleni stručnjaci – pretežno šumari i biolozi – upoznali su nas sa izazovima sa kojima se susreću u novoj, toplijoj realnosti.

Nacionalni parkovi su naša najvrednija (i najzaštićenija) prirodna područja. Ali kako smo otkrili na terenu, ona nikako nisu imuna na posledice klimatskih promena, kao ni na druge oblike štetnog ljudskog uticaja.

Sada je pred vama proizvod ovog šestomesečnog projekta – interaktivna mapa Srbije pomoću koje možete i samostalno da se upustite u istraživanje uticaja klimatskih promena na naše nacionalne parkove.

Sve što treba da uradite jeste da kursorom „nanišanite” predele koji vas zanimaju i da istražite sadržaje klikom miša.

Napomena: mapa trenutno nije optimizovana za korišćenje na mobilnom, ali uskoro stižu posebne funkcionalnosti.

__

* Pozicije nacionalnih parkova nisu geografski precizne, ali vizuali pokazuju gde se ovi lokaliteti otprilike nalaze – i šta se u njima krije.  

__

Podaci o udelu zaštićenih područja u Srbiji, računajući tu i nacionalne parkove, pokazuju da manje od 10% teritorije Srbije uživa zaštitu što je daleko manje od evropskog proseka (25%).

Pored klimatskih promena, naše najlepše i najznačajnije prirodne predele ugrožavaju i seča šuma, nelegalna gradnja, neodgovorni turizam… 

Problema je pregršt, a da li formalna zaštita može da ih neutrališe? 

O tome je pisala i dr Tanja Vukov, naučna savetnica sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” u kojem je naglasila da nacionalni parkovi ne samo što nisu imuni, već su posebno osetljivi na posledice klimatskih promena. Pročitaje zašto…